May 5, 2012 - Roditelji i deca    No Comments

Zajedno sa detetom do rešenja

Kada krenete da kritikujete dete imajte uvek na umu da ne postoje ” savršena ” deca, kao ni ” savršeni ” roditelji. Iz svog iskustva  sa detetom i posmatrajući svoje prijatelje, često vidim greške koje pravimo, rekla bih ” nesvesno “. Svi smo odgajani po različitim modelima što sada primenjujemo na svojoj deci. Nešto smo videli i iskusili sa našim roditeljima, a nije nam odgovaralo, rekli smo da ćemo izbegavati, a da li je to u stvari tako lako?

Medjutim, podsvesne reakcije, kao  teorija i praksa su sasvim nešto drugo. Često u svom odnosu sa ćerkom razmišljam o raznim situacijama iz svog detinjstva u toku celog odrastanja. Nešto je potisnuto, a nečeg se sećam od najranijeg doba. Prosto neverovatno da se čovek može setiti nekih situacija za koje sada mislimo da se naša deca neće sećati.

Deca vole jasne infomacije. Previše priče i objašnjavanja njima predstavlja ” pesmu uz vetar “. Deca stalno nešto traže, ispituju, isprobavaju, a na nama je da ih podstičemo ili da im postavljamo granice. Njihove aktivnosti su ponekad prilagodjene uzrastu, a ponekad ih mi prekidamo, ometamo ili požurujemo. To je veliki izazov nas kao roditelje, jer često i u pozitivnim situacijama imamo grižu savesti. Ponekad mislimo da su mali za nešto, a oni nas iznenade svojim postupcima. Zato se stalno treba preispitivati i posmatrati dete. Mislim da  tako možemo doći do toga da znamo šta nam se ne dopada i šta želimo i na koji način da primenjujemo u vaspitanju i podsticanju kod dece. Ona najviše nauče i ponesu iz svoje porodice, tj.  iz naših modela.

Često sebe uhvatim kako se pitam i razmišljam: ” Šta bih ja da sam dete? ”

Tako sa svojom ćerkom istražujem, menjam se, ponovo odrastam. Ponekad shvatim šta i kako podsticati, ali neke su mi situacije delovale skroz zbunjujuće. Svi ćemo se tu negde pronaći, mislim najviše zbog toga jer su okolnosti i činjenice u praksi često različite: uticaj okoline, uzrast deteta, razni saveti iz knjiga i od stručnih lica, a onda nas dete dočeka sa skroz drugačijim razmišljanjem i tu  nas zatekne da zajedno rešimo neočekivanu, novonastalu situaciju. Uz razgovor sa svojim detetom shvatim po ko zna koji put, da su moje zamišljene želje i želje okoline, često nepotrebne i da dete treba osluškivati, pažljivo posmatrati i da ćemo jedino tako pronaći onaj suptilan deo bliskosti koji nas neraskidivo spaja. Na taj način zajedno ćemo doći do rešenja i znaćemo kada da podstičemo i hvalimo, a šta da napomenemo kao grešku. Očekivanja i ponašanja biće jasno definisana i postavljena na pravo mesto. Bićemo zahvalni i sebi i detetu, jer ćemo izgraditi uzajamno poverenje, kao i osećaj zajedništva i samopouzdanja.

Ana Zeremski

Apr 27, 2012 - Životne teme    1 Comment

Ko smo i šta želimo?

Ponekad je čovek u stanju da toliko srlja i beznadežno luta, da se na kraju izgubi u svojim željama i u onome što on u stvari jeste.

Polazimo od sebe, jer napredak i uspeh koji želimo ne sme da izgubi suštinu. Moramo znati ko smo i gde želimo da stignemo. Preispitivanje svojih potencijala je samo jedna od tačaka vizija koje nas vode. Ne treba se utrkivati i uporedjivati sa drugima, jer krajnji cilj toga je zamor i gubitak sopstvene ličnosti. Ako sve posmatramo kroz poziciju novca ( koliko neko zaradjuje ), možemo stvoriti sebi privide kroz koje ćemo teško prolaziti. Ako ne znamo da izbalansiramo svoje mogućnosti, polako gubimo lično emotivno zadovoljstvo.

Antić: ” Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Još redji oni koji shvataju slobodu granice. “

Možemo se navikavati na neke situacije i vremenom se utopiti u njih, a one odjednom mogu tolikom snagom da isplove iz nas da nam se um totalno pomuti. Nema lutanja. Teško je sebi objasniti i prihvatiti sopstvene mogućnosti i činjenice uz koje idu. Kada jednom shvatimo i prihvatimo ko smo i šta želimo, teško će nas okolnosti pomeriti iz mesta.

Neminovno je spomenuti da se svi utrkujemo i nadmećemo sa onima koji zaradjuju i da novac najviše okupira  našu ličnu slobodu. I sami znamo mnogo ljudi iz naše okoline koji su zbog toga izgubili stvarnu suštinu života i ono što je najvažnije: zdravlje. Čak ni onda nisu problem pogledali sa druge, razumnije strane. Kada su sebe doveli do krajnjeg nezadovoljstva, polako počinju da unistavaju i okolinu. Oni i kada tresnu o dno, ne žele da prihvate ni savete ni kritike. Ništa im nije dobrodošlo. U takvim okolnostima gubi se kreativnost, ne vide se rešenja, nesvesno se povredjuju oni koji su u našoj okolini.

Moramo se periodično osvrnuti oko sebe i upitati se da li nas usrećuje sve što želimo? Uglavnom se dešava da se velike želje izgube i pre nego što smo ih dobili, ili nisu ono što smo očekivali. Preispitajte sebe, steknite svoj unutrašnji mir, jer tada niste rastrzani svojim željama, utrkivanjima i poredjenjima. Moramo upoznati sebe i prihvatiti druge, tako ćemo lakše postizati i shvatiti svoje ciljeve.

Postoji onaj delić istine koji trenutke našeg života vodi napred. Negujte taj delić, dozvolite da vaša ličnost bude ono što jeste. Ne dozvolite da vas pokoleba granica površnih shvatanja. Razvijte  suštinu svojih osećanja i osetite ko ste i gde su vam granice. Kada se te dve stvari pomire i nadju svoje mesto, našoj radoznalosti i strašću za životom neće biti kraja.

Autor: Ana Zeremski

Apr 23, 2012 - Životne teme    No Comments

Pravi prijatelj…Da li ga imate?

Aristotel: ” Prijateljstvo je jedna duša u dva tela

Okruženi mnogobrojnim socijalnim mrežama danas, pružena nam je mogućnost da imamo na hiljade “prijatelja”. Tako se naša prijateljstva redjaju u nedogled, a kada ostanemo sami zapitamo se gde je granica prijateljstva i poznanstva. Da li je stvarno potrebno trošiti svoje dragoceno vreme na toliko strana, a često za iskrenog prijatelja nemamo vremena?

Oslušnite sebe, oslušnite potrebu svoje duše, svoju intuiciju. Osvestite razum i zapitajte se da li gubite vezu sa prijateljem, a zatim i sa samim sobom,jer prijatelj je izvor blagosti, bezuslovne ljubavi, pored njega se duhovno i intelektualno uzdižemo, bez predrasuda i samoljublja. Prijateljstvo je čudesna, produktivna stvar.

Imati prijatelja jeste imati drugoga sebe; to je sloga i sklad kojem ništa nije jednako

Treba znati čuvati svoje prijatelje, jer oni služe kao uteha i podstrek.Ništa nije dragocenije nego kada ima ko da vas sasluša i obrnuto. To je spoj srodnih duša. Prijatelj je deo nas i često bolje oseti šta nekada treba učiniti, a da mi toga nismo svesni. Istinski prijatelj je naša zaštita. To je neobjašnjivo razumevanje, istinska sreća i blagoslov.

To je neko ko razume tvoju prošlost, veruje u tvoju budućnost i prihvata te danas onakvim kakav jesi

Privilegija je imati pravog, odanog, časnog prijatelja. Zato budite odgovorni prema svom prijateljstvu,udahnite mu novu energiju, predjite na više stepenike njegovog razvoja. Pratite ono što vam je bio otpor u podsvesti vezano za prijateljstvo. Zajedno poradite na preispitivanju odnosa, praćenju reakcija i dela. Unesite neku novu svetlost u vaš odnos.

Ana Zeremski

Apr 20, 2012 - Životne teme    No Comments

Pa šta ako je ponedeljak !?

Često smo okruženi negativnim komentarima  kada dodje kraj vikenda: ” Jao sutra je nedelja, imam prepodne još za uživanje i onda se spremam za ponedeljak …” .

Da li je taj ponedeljak, kao početak nedelje, toliko baš strašan? Da li ga možemo posmatrati sa neke vedrije i lepše strane, obojiti ga svetlijom bojom i možda mu dati neko drugo ime? Setite se da je vikend protekao u uživanju! Dobro, počinje nova radna nedelja, proveli smo vreme sa nekim dragim ljudima, ugadjali nekome koga volimo, ugadjali sebi, uživali gledajući film, pili kaficu i čitali novine na terasi.

 

” Od ponedeljka više ne pušim, idem na dijetu, počinjem da učim !!! ”

Iako je taj famozni ponedeljak vrlo stresan za mnoge, jer nas sve odluke uglavnom vezuju za njega, možda da mu damo šansu lepim mislima i prebacimo sve što nas muči na utorak ? … :D :D … Pa da, lepo okriviti utorak za kraj vikenda i već će nam biti lakše.

Iz tog razloga pokušajte da uživanje koje je trajalo vikendom produžite na ponedeljak. Ako postoji mogućnost organizujte posao od kuće, priuštite sebi popodne, ili prepodne  za nešto što vas opušta(u zavisnosti kada radite). Prijatna šetnja, meditacija, masaža, čitanje, kafa sa prijateljima, u obzir dolazi čak i spremanje . :)  Naučnici tvrde da spremanje stana, kuće, bašte, može vrlo pozitivno da deluje na nas. Tako u našem okruženju nastaje red, a dan prolazi smisleno i manje stresno. Pokušajte da ponedeljkom rešite sve nove odluke i da otklonite ono što vam je do tada predstavljalo stres. Sagledajte stvari iz drugog ugla, raščistite neke nedorečene odnose, promenite uslove u kojima radite, napravite sebi male užitke u okviru pauza, ili kraćih odmora.

Tako gledajući iz druge perspektive, dobro razmislite da li ste i sami skloni preuveličavanju problema i na koji način doživljavate stres. Da li je naš negativan stav glavni krivac za napetost i da li stres može da bude pozitivan? Naša stvarnost je odraz našeg prihvatanja problema. Negativna iskustva i stavovi mogu u nama probuditi osećaj za napredovanjem i promenom. Prihvatite početak nedelje kao novi izazov i ne odustajte od rešavanja problema i novih ciljeva. Stavite stres pod kontrolu i osmehom započnite dan.

Ana Zeremski

Apr 17, 2012 - Roditelji i deca    3 Comments

Kako izabrati poklone deci?!

Kada se približe praznici ili rodjendani ( jer se kod “nas” jedino tada deci moze priuštiti nešto važnije,da ne kažem skuplje ) roditelji se previše opterećuju poklonima za decu. Šta i kako im udovoljiti, što više ih iznenaditi i ispuniti im želje.

Često smo nerealni u granicama želja zajedno sa decom, jer deca želje i zamisli doživljavaju drugacije od odraslih, tj. nas koji imamo iskrivljene slike stvarnosti koje nose težinu materijalnog sveta .

Tako deca učeći od nas često žele : telefone, laptopove, ” markiranu ” garderobu, takodje i igracke koje im uglavnom ne možemo priuštiti, a kada je reč o novcu kao poklonu da i ne spominjem…Većina nas misli da ako im se ispune takve želje biće mirni i oni i mi, ali ne. Iz iskustva znam, da ih to drži dva-tri dana, a zatim kreće sve iznova, deca uvek traže pažnju, igru, kreativnost, zabavu.

Zato, kada se kao i svi opteretimo  mislima o poklonima ( trčim tamo,trčim vamo.. ), a dete već razmišlja o nekim drugim stvarima. Sednem, udahnem, sačekam i uvek sa istom mišlju završim: pored svih materijalnih stvari, svih putovanja koja smo mislili da će im biti važna zbog ” nečega “, shvatim da njima treba jedna nebeska širina, umna sloboda, igra u pesku, valjanje po travi, da im je za Uskrs najvažnije farbanje jaja, za Novu godinu da padne sneg da se sankaju, da za rodjendan imaju tortu i da im dodju drugari ( a ne “ova” ili “ona” igraonica )…

 

 

Sa decom treba razgovarati  i na vreme im objasniti smisao praznika i proslava , da se nijedan praznik ne svodi na poklanjanje, vec na druženje sa bliskim ljudima. Takodje ih na vreme osvestiti da se ljubav ne svodi na gomilu šarenih upakovanih kutija, već da se čuva duboko u nama mnogo duže. Pokloni ne mogu da zamene našu komunikaciju sa detetom, ili vreme koje provodimo sa njim, zato na vreme sebi postavite granice i dobro uvek razmislite o svemu.

Pages:«1234567