Jun 23, 2012 - Životne teme    No Comments

U ravnoteži sa prirodom

Kada dodju topli dani i okruži nas zelenilo i vedro nebo, dajte sebi oduška i osvestite ono slobodno vreme za uživanje na koje je većina nas zaboravila!

Dišite punim plućima, izležavajte se na travi, ili ako ste pored reke uživajte u odsjaju neba na vodi. Poklonite sebi male, ali važne trenutke sreće. Ravnoteža sa prirodom je svetlost čistih misli u nama. Kada smo u ravni sa prirodom to može biti samo onaj osećaj spokojstva i svežine. Misli rasterećene, a telo i duh odišu zdravljem. Ležanje na travi i pogled kroz lišće koje vetar polagano pomera i po koji oblačić koji plovi nebom, sasvim je dovoljno za sreću jednog običnog dana. To je pomeranje granica svakodnevice i naviknutih stvarnosti. Uvek treba da nam je na umu da nam priroda pruža mnoge mogućnosti, ali pored naše uljuljkanosti u dokoličarenje i običnu stvarnost često zaboravimo da uživamo u našim ritualima: ispijanje kafe, čaja, vožnja biciklom, čitanje knjiga, šetnja sa prijateljem, kućnim ljubimcem, ili bilo šta drugo što nas ispunjava i čini zadovoljnim.

Prirodu ne treba ograničavati na biljni i životinjski svet, jer smo i mi, naravno kao ljudska bića deo prirode i u tom kruženju i razmeni energije vrlo je lako održati ravnotežu. Bez sebičnih namera i misli vrlo je lako slaviti prirodu i prihvatiti njene zakone. Kada ustanete na levu nogu i pomislite da je dan krenuo u lošem smeru, zakočite i zapitajte se da li je potrebno da gubite kontrolu? Ne narušavajte sebi mir. Vratite se u smeru odakle ste započeli dan i ne komplikujte tako jednostavan balans prirode svojim složenim mislima.

Čovek prvo treba da pogleda kroz sebe , da sagleda svoj unutrašnji svet bez gordosti, a zatim da iz njega bez predrasuda kreira pogled na ono što ga okružuje. Uživati u prirodi, svojoj okolini, svemu što čini novi dan. To je pogled čoveka koji ne traži oko sebe mane, već gleda svet i prirodu koja ga čini boljim i vedrijim očima.

Tragati za harmonijom izmedju prirode i čoveka, znači uživati u svakom novom danu, u novom pogledu na svet. Naše želje stvaraju naše potrebe,ali iznad toga su balans i ravnoteža koji uspostavljaju mir našeg duhovnog i prirodnog. Večito, nagonsko traganje prirode i nas…

Slavite prirodu, ne zaboravite da uživate u njoj!

Ne zaboravite jednostavnost življenja!

 

Ana Zeremski

Jun 17, 2012 - Roditelji i deca    No Comments

Samopouzdanje kod dece

Kroz ceo život provlači se samopouzdanje kao veliki znak pitanja nad našim glavama. A šta tek raditi kada dodju deca?

Deci je veoma neophodno samopouzdanje koje će im u kasnijim životnim situacijama mnogo pomoći. Često vidimo naše mališane kako se ponekad  teško  privikavaju na nove periode života. Tu mislim na najobičnije  stvari kao što je: navikavanje na nošu, polazak u vrtić,školu, vožnja bicikla, tapkanje lopte, vezivanje pertli, slaganje odeće, nameštanje kreveta… Svako novo upoznavanje sa bilo čime u dečijem životu je priča za sebe i ta priča kao da smo je pročitali iz udžbenika mora imati poučan kraj. Svako dete jeste individua za sebe, ali korak po korak i zajedno sa njima pronaći ćemo zajednički jezik i stvoriti neke opšte uslove za sticanje samopouzdanja. U toku tih osnovnih usmeravanja dece, dok pozitivno utičemo na njih i bodrimo ih, usput bi trebalo provući priču i o tome da ako dete ne govori istinu da mu se lepo objasni u čemu je greška i da niko ne voli neistine, takodje ako je krivo za nešto da se ne traži krivac u drugima, već i to da se sa strpljenjem objasni, zatim da obaveze koje ima prema vrtiću,školi mora da ispuni, jer će kasnije biti spremno da ispunjava mnogo veće obaveze… Treba im napominjati da se i na taj način izgradjuje samopouzdanje, znači da im se ukaže da moraju imati hrabrosti da rešavaju sve veće i veće obaveze, ako su slagali da moraju imati hrabrosti da kažu i istinu.

Svako postepeno savladavanje novih situacija i postizanje uspeha, počevši od “malih” stvari, kod njih znači podizanje samopouzdanja. Samim tim, mi kao roditelji moramo sve trenutke vešto i bez stresnih reagovanja da propratimo i tako zajedno da razvijamo različite sposobnosti. Naravno, treba puno strpljenja, ali ništa mi nije draže nego kada vidim da moj mali istraživač svaki dan pokazuje interesovanje za nečim novim. Kakva je radost bila kada je zavezala pertle, naučila da vozi bicikli, napisala prva slova… To je poseban sjaj u dečijim i našim očima.

Mislim da je pogrešan stav da se detetu uskraćuje nešto što ga interesuje samo zato što ne radi po nekom “odredjenom” pravilu, da ne kažem isto kao mi. Roditelji su tu da sa velikim interesovanjem i uzbudjenjem pokazuju reakcije za nove veštine svog deteta. To će se duboko urezati u dečiji duh i tako će oni ohrabreni od strane roditelja razvijati sigurnost kroz život. Naravno, ne treba zaboraviti naše nadgledanje šta deca rade, to je neminovno i to svaki odgovoran roditelj ima ispred sebe, ali ne trebamo da ih pritiskamo i preterujemo u tome.

Znači: sa puno ljubavi, blagosti, smirenosti, znatiželje naučiti dete raznolikim stvarima.Trebamo da budemo srećni što nam je pružena prilika da kroz njihovo detinjstvo gradimo jedan prijateljski odnos sa njima, a samim tim utičemo na njihovo samopouzdanje i nezavisnost.

Ana Zeremski

May 29, 2012 - Životne teme    1 Comment

“Znakovi pored puta” ?

Da li ste ikad pomislili na to, kako se odredjeni ljudi pojavljuju u vašim životima? Da li su to slučajnosti, ili je naš život ogledalo naše stvarnosti i svako ko se nadje u njemu predstavlja neki odraz naše ličnosti?

Postoji mnogo znakova u našim životima pored kojih prodjemo misleći da su nevažni, a oni posle izvesnog vremena počinju periodično da se pojavljuju. Ništa nije slučajno. Ni osoba koja je naš životni saputnik, ni osobe koje upoznajemo, roditelji koje smo stekli rodjenjem, dogadjaji koji su nam se dešavali… Sve ima neku vrstu odraza ovog života ili nekog prošlog. To nije sudbina, jer sudbina nam pruža mogućnost da opravdamo uzroke i posledice koje naš um projektuje. Ako obratimo malo više pažnje i posvetimo se slučajnostima, shvatićemo da ” znakovi pored puta ” jesu naša vodilja koju trebamo da sledimo. Verujem u takve znakove i mislim da se često ponavljaju u našem životu zato što ponekad nisu najjasnije shvaćeni, pa nam je pružena mogućnost da se i mi kao osobe posvetimo svojoj iskrenoj intuiciji i da sledimo naše odraze u ogledalima.

U drugima tražimo ono što je u nama, što znači da prihvatanje i spoznaja samoga sebe može da nam pomogne da rešimo sukobe u nama samima i da otkrijemo naše želje i strahove. Naša traženja, stremljenja, nailaženje na ljude, situacije, dogadjaje, sve je to projekcija našeg uma i sve je sa razlogom na putu našeg sadašnjeg života. Mislimo  kada otputujemo negde daleko od kuće da smo udaljeni  od svakodnevice, kad odjednom učini nam se da neko na nekoga liči, sretnemo ljude sa kojima smo već putovali, zatim nam se učini da smo neke situacije već proživeli, ustvari bolje reći da smo jednom davno ovu stvarnost sanjali. Treba pokušati da nam traženja i mnoga pitanja koja nam se javljaju daju što jasnije odgovore, jer jedino tako nećemo dozvoliti da nam sve prodje u izmaglici i neshvatanju. Naša iskustva, bila ona loša ili dobra, nisu to greške  ili bolji dogadjaji, to su naznake da je naša spoznaja uključila razum i duh da se u odredjenim momentima ne poklanja pažnja samo banalnostima.

Taj naš razum, duhovnost i obrisi pojedinih situcija života, to je znak da nam je pružena mogućnost istraživanja drugih stvarnosti. To je oslikavanje našeg stanja, naše samokontrole. Takodje bi se trebalo zapitati, da li smo spremni da oprostimo male i velike stvari, jer izbori nisu slučajni, sami smo odgovorni za svoje živote. Ako sebe uhvatimo da reagujemo iz šablona, iz starih uverenja, da nas isti dogadjaji i ljudi izbacuju iz takta, tada nam preostaje da se setimo da na ružne i lepe dogadjaje gledamo razumnim srcem i čistim duhom, i da smo opet sa razlogom na jednoj velikoj probi. Pomislim uvek kako mi ljudi stalno vučemo repove prošlosti i da smo stalno na poznatim situacijama kao na nekakvim testovima koji su večito iskušenje kako ćemo opet odreagovati. Ali, upornost se isplati, jer zakoni privlačnosti i stalni treninzi našeg uma, polako će rešavati slučajnosti na raznim raskrsnicama ovog našeg ” slučajnog ” života. Postaćemo svesni da su uzroci i posledice koji nas svakog dana iznova iščekuju projekcije naših unutrašnjih svetova i da sve što je živelo u izmaglici na kraju uvek pobedi jasnom slikom.

 

Ana Zeremski

May 9, 2012 - Životne teme    No Comments

Da li ste introvertna ili ekstrovertna osoba?

Koliko ljudi iz svoje okoline poznajete za koje mislite da su povučeni, a oni ustvari koriste svoje “skrivene” veštine i napreduju u poslu, porodici, na raznim poljima su vrlo uspešni?

Ova podela ljudi je davno prihvaćena po Jungu ( Karl Gustav Jung-psihijatar ) na: introvertne i ekstrovertne osobe, iako nije u potpunosti i  do detalja shavaćena. Introvertne osobe su tihi, povučeni ljudi koji se teže uklapaju u okolinu. Nisu pričljivi i nametljivi, svoje najbolje kvalitete pokazuju samo prijateljima, ali su brilijantni u poslovima kao i ekstroverti. Ekstroverti su društvene osobe, vole da se istaknu u društvu i na poslu, kao i u različitim vidovima organizovanja zabava, skupova…

Današnji sistem socijalizacije daleko više je prilagodjen ekstrovertnim osobama, dok se na drugi tip ljudi uglavnom zaboravlja. Povučene osobe u ovom smislu jesu teže shvaćene, jer njihova energija nije usmerena na impresioniranje drugih, što je njihova karakteristika. Sigurno ste posmatrajući poznanike uočili da neki od njih ima talenat, ili retko znanje za nešto. Njih je teško nagovoriti da javno to pokažu, ili iznesu neka svoja zadivljujuća mišljenja, pa će vam trebati dosta vremena da se naviknete i da prihvatite takvu osobu.

Ova dva tipa ljudi se teško razumeju, ili uopšte ne mogu naći zajednički jezik. Ekstrovertni ljudi misle da su introvertni neprilagodjeni i egoisti, a introvertni za ekstrovertne da slede samo svoje mišljenje prilagodjeno sopstvenim potrebama kako bi na sve moguće načine došli do izražaja.

Kada obratite pažnju na ljude iz svoje okoline, shavatićete da poznajete i dosta njih koji su radili neki posao u kom su morali da se istaknu u društvu, da održavaju mnogobrojne kontakte, dok se jednog dana nisu umorili od svega. Ustvari to su osobe koje se bolje snalaze u mirnom i tihom okruženju i u kontaktu sa sopstvenim mislima, nego u večitom utrkivanju i nadmetanju sa okolinom i društvenim sistemom. Takodje treba napomenuti da ove osobe nisu stidljive, već uživaju u samoći i svom miru, dok stidljive osobe žude za upoznavanjem sa drugima, ali je  to potisnuto zbog stida. Verovatno poznajete i osobe koje ne vole proslave, javna okupljanja, izlaske. To nije zato što ne vole ljude, nego ih previše druženja i obaveza zamara, pa im posle svega treba malo samoće da se vrate u ravnotežu.

Psiholozi kažu da introverti lakše održavaju duge veze i odišu smirenošću, da imaju više razumevanja za okolinu, iako deluje da se u nju ne uklapaju. Po statistikama je svaka druga, treća osoba introvert.

Ako ste do sada o vama bliskoj osobi imali mišljenje da je čudna, da se teško uklapa u društvo, da sa njom nešto nije u redu, ohrabrite je i počnite da je shvatate bez predrasuda i nenametanja osećaja krivice. Ukažite joj na to da ona treba da radi ono u čemu je najbolja, a ne da svoje sposobnosti rasipa na različite strane i da zbog toga bude neshvaćena. Da njena produktivnost i stvaralačka izražajnost vrlo lako mogu dovesti do uspeha.

Neka nam vodilja, da bismo shvatili ovakve ljude, bude poznat čin umnog osamljivanja kroz vekove da bi se došlo do nevidjenih ideja i mnogo poznatih imena: Charles Darwin, Mahatma Gandhi, Bill Gates, Steve Wozniak (suosnivač Apple), Odri Hepbern, princeza Dajana, Tesla, Albert Einstein, Frederich Chopen, Mark Zuckerberg, Steven Spielberg, Abraham Lincoln, Indira Gandhi, Stephen Hawking, Rosa Parks, J.K. Rowling (autor serijala Hari Poter), Larry Page…

Ana Zeremski

 

 

May 5, 2012 - Roditelji i deca    No Comments

Zajedno sa detetom do rešenja

Kada krenete da kritikujete dete imajte uvek na umu da ne postoje ” savršena ” deca, kao ni ” savršeni ” roditelji. Iz svog iskustva  sa detetom i posmatrajući svoje prijatelje, često vidim greške koje pravimo, rekla bih ” nesvesno “. Svi smo odgajani po različitim modelima što sada primenjujemo na svojoj deci. Nešto smo videli i iskusili sa našim roditeljima, a nije nam odgovaralo, rekli smo da ćemo izbegavati, a da li je to u stvari tako lako?

Medjutim, podsvesne reakcije, kao  teorija i praksa su sasvim nešto drugo. Često u svom odnosu sa ćerkom razmišljam o raznim situacijama iz svog detinjstva u toku celog odrastanja. Nešto je potisnuto, a nečeg se sećam od najranijeg doba. Prosto neverovatno da se čovek može setiti nekih situacija za koje sada mislimo da se naša deca neće sećati.

Deca vole jasne infomacije. Previše priče i objašnjavanja njima predstavlja ” pesmu uz vetar “. Deca stalno nešto traže, ispituju, isprobavaju, a na nama je da ih podstičemo ili da im postavljamo granice. Njihove aktivnosti su ponekad prilagodjene uzrastu, a ponekad ih mi prekidamo, ometamo ili požurujemo. To je veliki izazov nas kao roditelje, jer često i u pozitivnim situacijama imamo grižu savesti. Ponekad mislimo da su mali za nešto, a oni nas iznenade svojim postupcima. Zato se stalno treba preispitivati i posmatrati dete. Mislim da  tako možemo doći do toga da znamo šta nam se ne dopada i šta želimo i na koji način da primenjujemo u vaspitanju i podsticanju kod dece. Ona najviše nauče i ponesu iz svoje porodice, tj.  iz naših modela.

Često sebe uhvatim kako se pitam i razmišljam: ” Šta bih ja da sam dete? ”

Tako sa svojom ćerkom istražujem, menjam se, ponovo odrastam. Ponekad shvatim šta i kako podsticati, ali neke su mi situacije delovale skroz zbunjujuće. Svi ćemo se tu negde pronaći, mislim najviše zbog toga jer su okolnosti i činjenice u praksi često različite: uticaj okoline, uzrast deteta, razni saveti iz knjiga i od stručnih lica, a onda nas dete dočeka sa skroz drugačijim razmišljanjem i tu  nas zatekne da zajedno rešimo neočekivanu, novonastalu situaciju. Uz razgovor sa svojim detetom shvatim po ko zna koji put, da su moje zamišljene želje i želje okoline, često nepotrebne i da dete treba osluškivati, pažljivo posmatrati i da ćemo jedino tako pronaći onaj suptilan deo bliskosti koji nas neraskidivo spaja. Na taj način zajedno ćemo doći do rešenja i znaćemo kada da podstičemo i hvalimo, a šta da napomenemo kao grešku. Očekivanja i ponašanja biće jasno definisana i postavljena na pravo mesto. Bićemo zahvalni i sebi i detetu, jer ćemo izgraditi uzajamno poverenje, kao i osećaj zajedništva i samopouzdanja.

Ana Zeremski

Apr 27, 2012 - Životne teme    1 Comment

Ko smo i šta želimo?

Ponekad je čovek u stanju da toliko srlja i beznadežno luta, da se na kraju izgubi u svojim željama i u onome što on u stvari jeste.

Polazimo od sebe, jer napredak i uspeh koji želimo ne sme da izgubi suštinu. Moramo znati ko smo i gde želimo da stignemo. Preispitivanje svojih potencijala je samo jedna od tačaka vizija koje nas vode. Ne treba se utrkivati i uporedjivati sa drugima, jer krajnji cilj toga je zamor i gubitak sopstvene ličnosti. Ako sve posmatramo kroz poziciju novca ( koliko neko zaradjuje ), možemo stvoriti sebi privide kroz koje ćemo teško prolaziti. Ako ne znamo da izbalansiramo svoje mogućnosti, polako gubimo lično emotivno zadovoljstvo.

Antić: ” Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Još redji oni koji shvataju slobodu granice. “

Možemo se navikavati na neke situacije i vremenom se utopiti u njih, a one odjednom mogu tolikom snagom da isplove iz nas da nam se um totalno pomuti. Nema lutanja. Teško je sebi objasniti i prihvatiti sopstvene mogućnosti i činjenice uz koje idu. Kada jednom shvatimo i prihvatimo ko smo i šta želimo, teško će nas okolnosti pomeriti iz mesta.

Neminovno je spomenuti da se svi utrkujemo i nadmećemo sa onima koji zaradjuju i da novac najviše okupira  našu ličnu slobodu. I sami znamo mnogo ljudi iz naše okoline koji su zbog toga izgubili stvarnu suštinu života i ono što je najvažnije: zdravlje. Čak ni onda nisu problem pogledali sa druge, razumnije strane. Kada su sebe doveli do krajnjeg nezadovoljstva, polako počinju da unistavaju i okolinu. Oni i kada tresnu o dno, ne žele da prihvate ni savete ni kritike. Ništa im nije dobrodošlo. U takvim okolnostima gubi se kreativnost, ne vide se rešenja, nesvesno se povredjuju oni koji su u našoj okolini.

Moramo se periodično osvrnuti oko sebe i upitati se da li nas usrećuje sve što želimo? Uglavnom se dešava da se velike želje izgube i pre nego što smo ih dobili, ili nisu ono što smo očekivali. Preispitajte sebe, steknite svoj unutrašnji mir, jer tada niste rastrzani svojim željama, utrkivanjima i poredjenjima. Moramo upoznati sebe i prihvatiti druge, tako ćemo lakše postizati i shvatiti svoje ciljeve.

Postoji onaj delić istine koji trenutke našeg života vodi napred. Negujte taj delić, dozvolite da vaša ličnost bude ono što jeste. Ne dozvolite da vas pokoleba granica površnih shvatanja. Razvijte  suštinu svojih osećanja i osetite ko ste i gde su vam granice. Kada se te dve stvari pomire i nadju svoje mesto, našoj radoznalosti i strašću za životom neće biti kraja.

Autor: Ana Zeremski

Apr 23, 2012 - Životne teme    No Comments

Pravi prijatelj…Da li ga imate?

Aristotel: ” Prijateljstvo je jedna duša u dva tela

Okruženi mnogobrojnim socijalnim mrežama danas, pružena nam je mogućnost da imamo na hiljade “prijatelja”. Tako se naša prijateljstva redjaju u nedogled, a kada ostanemo sami zapitamo se gde je granica prijateljstva i poznanstva. Da li je stvarno potrebno trošiti svoje dragoceno vreme na toliko strana, a često za iskrenog prijatelja nemamo vremena?

Oslušnite sebe, oslušnite potrebu svoje duše, svoju intuiciju. Osvestite razum i zapitajte se da li gubite vezu sa prijateljem, a zatim i sa samim sobom,jer prijatelj je izvor blagosti, bezuslovne ljubavi, pored njega se duhovno i intelektualno uzdižemo, bez predrasuda i samoljublja. Prijateljstvo je čudesna, produktivna stvar.

Imati prijatelja jeste imati drugoga sebe; to je sloga i sklad kojem ništa nije jednako

Treba znati čuvati svoje prijatelje, jer oni služe kao uteha i podstrek.Ništa nije dragocenije nego kada ima ko da vas sasluša i obrnuto. To je spoj srodnih duša. Prijatelj je deo nas i često bolje oseti šta nekada treba učiniti, a da mi toga nismo svesni. Istinski prijatelj je naša zaštita. To je neobjašnjivo razumevanje, istinska sreća i blagoslov.

To je neko ko razume tvoju prošlost, veruje u tvoju budućnost i prihvata te danas onakvim kakav jesi

Privilegija je imati pravog, odanog, časnog prijatelja. Zato budite odgovorni prema svom prijateljstvu,udahnite mu novu energiju, predjite na više stepenike njegovog razvoja. Pratite ono što vam je bio otpor u podsvesti vezano za prijateljstvo. Zajedno poradite na preispitivanju odnosa, praćenju reakcija i dela. Unesite neku novu svetlost u vaš odnos.

Ana Zeremski

Apr 20, 2012 - Životne teme    No Comments

Pa šta ako je ponedeljak !?

Često smo okruženi negativnim komentarima  kada dodje kraj vikenda: ” Jao sutra je nedelja, imam prepodne još za uživanje i onda se spremam za ponedeljak …” .

Da li je taj ponedeljak, kao početak nedelje, toliko baš strašan? Da li ga možemo posmatrati sa neke vedrije i lepše strane, obojiti ga svetlijom bojom i možda mu dati neko drugo ime? Setite se da je vikend protekao u uživanju! Dobro, počinje nova radna nedelja, proveli smo vreme sa nekim dragim ljudima, ugadjali nekome koga volimo, ugadjali sebi, uživali gledajući film, pili kaficu i čitali novine na terasi.

 

” Od ponedeljka više ne pušim, idem na dijetu, počinjem da učim !!! ”

Iako je taj famozni ponedeljak vrlo stresan za mnoge, jer nas sve odluke uglavnom vezuju za njega, možda da mu damo šansu lepim mislima i prebacimo sve što nas muči na utorak ? … :D :D … Pa da, lepo okriviti utorak za kraj vikenda i već će nam biti lakše.

Iz tog razloga pokušajte da uživanje koje je trajalo vikendom produžite na ponedeljak. Ako postoji mogućnost organizujte posao od kuće, priuštite sebi popodne, ili prepodne  za nešto što vas opušta(u zavisnosti kada radite). Prijatna šetnja, meditacija, masaža, čitanje, kafa sa prijateljima, u obzir dolazi čak i spremanje . :)  Naučnici tvrde da spremanje stana, kuće, bašte, može vrlo pozitivno da deluje na nas. Tako u našem okruženju nastaje red, a dan prolazi smisleno i manje stresno. Pokušajte da ponedeljkom rešite sve nove odluke i da otklonite ono što vam je do tada predstavljalo stres. Sagledajte stvari iz drugog ugla, raščistite neke nedorečene odnose, promenite uslove u kojima radite, napravite sebi male užitke u okviru pauza, ili kraćih odmora.

Tako gledajući iz druge perspektive, dobro razmislite da li ste i sami skloni preuveličavanju problema i na koji način doživljavate stres. Da li je naš negativan stav glavni krivac za napetost i da li stres može da bude pozitivan? Naša stvarnost je odraz našeg prihvatanja problema. Negativna iskustva i stavovi mogu u nama probuditi osećaj za napredovanjem i promenom. Prihvatite početak nedelje kao novi izazov i ne odustajte od rešavanja problema i novih ciljeva. Stavite stres pod kontrolu i osmehom započnite dan.

Ana Zeremski

Apr 17, 2012 - Roditelji i deca    3 Comments

Kako izabrati poklone deci?!

Kada se približe praznici ili rodjendani ( jer se kod “nas” jedino tada deci moze priuštiti nešto važnije,da ne kažem skuplje ) roditelji se previše opterećuju poklonima za decu. Šta i kako im udovoljiti, što više ih iznenaditi i ispuniti im želje.

Često smo nerealni u granicama želja zajedno sa decom, jer deca želje i zamisli doživljavaju drugacije od odraslih, tj. nas koji imamo iskrivljene slike stvarnosti koje nose težinu materijalnog sveta .

Tako deca učeći od nas često žele : telefone, laptopove, ” markiranu ” garderobu, takodje i igracke koje im uglavnom ne možemo priuštiti, a kada je reč o novcu kao poklonu da i ne spominjem…Većina nas misli da ako im se ispune takve želje biće mirni i oni i mi, ali ne. Iz iskustva znam, da ih to drži dva-tri dana, a zatim kreće sve iznova, deca uvek traže pažnju, igru, kreativnost, zabavu.

Zato, kada se kao i svi opteretimo  mislima o poklonima ( trčim tamo,trčim vamo.. ), a dete već razmišlja o nekim drugim stvarima. Sednem, udahnem, sačekam i uvek sa istom mišlju završim: pored svih materijalnih stvari, svih putovanja koja smo mislili da će im biti važna zbog ” nečega “, shvatim da njima treba jedna nebeska širina, umna sloboda, igra u pesku, valjanje po travi, da im je za Uskrs najvažnije farbanje jaja, za Novu godinu da padne sneg da se sankaju, da za rodjendan imaju tortu i da im dodju drugari ( a ne “ova” ili “ona” igraonica )…

 

 

Sa decom treba razgovarati  i na vreme im objasniti smisao praznika i proslava , da se nijedan praznik ne svodi na poklanjanje, vec na druženje sa bliskim ljudima. Takodje ih na vreme osvestiti da se ljubav ne svodi na gomilu šarenih upakovanih kutija, već da se čuva duboko u nama mnogo duže. Pokloni ne mogu da zamene našu komunikaciju sa detetom, ili vreme koje provodimo sa njim, zato na vreme sebi postavite granice i dobro uvek razmislite o svemu.

Pages:«1234567