Mar 17, 2013 - Životne teme    No Comments

Izgubljeni u satima i kalendarima

…kad bih znala gde ću pasti ja bih sela. Tumbam, preturam godine, uspomene. Na prošlost se ne osvrćem, ne mogu joj ništa. Na budućnost upirem prstom i na toj mapi vasione, gde se prepliću prošlost i budućnost, jedna je tačka: sadašnjost. Što odlazi od nas, mora otići, a ono što je namenjeno da nam za ovaj i naredne živote pripada, zauvek uz nas ostaje. Sve se odvija po zakonu nebeskom, po zakonima koji su uzvišeniji od nas i naše spoznaje, a samo su nam prividno u suprotnosti.

Mnogo se trudimo da organizujemo sebe, svet, ljude. Izgubili smo se u kalendarima, telefonima, rokovnicima, satovima… Sami smo sebe ograničili, a treba živeti. Pomislim da postižem nešto, a gubim sebe. Nametnute brige i problemi, svi uredno ubeleženi u kalendarima, određeni satima. Problem koji ne mogu da rešim… Pa to onda i nije moj problem. Obrisano.

Stalno čovek sebe organizuje, stavlja u kalup zbog neostvarenih ciljeva i težnji; i posle silnih patnji i nerviranja shvatimo da život dobro funkcioniše i bez tih zamišljenih traženja i životnih utrkivanja. Stanem. Udahnem i zapitam se: da li nam je potrebna sva ta navodna briga i večito nadmetanje?

Od sad, kad me nešto obuzme, sačekam da prođe kao ružno vreme. Spustim se na dno, zatim prikupim snagu, uzdignem se i poletim. Tada sve prestaje, ne postoji vreme kao sat, dan kao kalendar. Ja osećam vreme kao neko ko ništa osim toga nema i to je jedina moja istina…

 

Ana Zeremski

Mar 9, 2013 - zanimljivo    No Comments

Svako ima svoju svrhu

Vodonoša u Indiji imao je dva velika krčaga koje je nosio obešene o motku o vratu. Jedan krčag je bio napukao, a drugi je bio savršen. Dok je savršeni krčag uvek donosio punu meru vode nakon dugog hoda od potoka do kuće, napukli krčag doneo bi samo polovinu. Pune dve godine ovo se svakodnevno ponavljalo i vodonoša je donosio meru i po vode do gospodareve kuće. Naravno, savršeni krčag je bio ponosan na svoj doprinos, savršen za svrhu kojoj je bio namenjen. Jadni, napukli krčag, stideo se svog nedostatka i osećao se jadno doprinoseći samo polovinu onog što je trebalo.

Na kraju druge godine, shvativši svoj gorki neuspeh, jednog dana reče vodonoši pri potoku:

– Stidim se sebe i hteo bih se izviniti.

– Zašto? – upita vodonoša – Zašto se stidiš?

Krčag nastavi:

– Proteklih godina mogao sam donositi samo pola svog tereta, jer je druga polovina iscurila kroz napuklinu putem do gospodareve kuće. Zbog moje mane ti radiš više, a ne dobijaš naknadu za svoj napor.

Vodonoša se sažalio nad starim, napuklim krčagom i saosećajno reče:

– Kad se budemo vraćali želeo bih da obratiš pažnju na prekrasno cveće uz stazu.

Stvarno, kad su se penjali uzbrdo, stari napukli krčag opazio je sa jedne strane predivno cveće obasjano suncem i to ga je malo oraspoložilo. Ali, kad su stigli do kraja opet ga obuzme tuga i još jednom se izvini vodonoši za svoj neuspeh.

Vodonoša mu reče:

– Da li si opazio da je  cveće samo sa tvoje strane staze, a na strani savršenog ga nema? To je zato jer sam ja oduvek znao za tvoj nedostatak pa sam ga iskoristio. Na tvojoj sam strani posadio semenke cveća i svaki dan dok smo prolazili ti si ih zalivao. Već dve godine berem ovo divno cveće i njime ukrašavam gospodarev sto. Bez tebe ova lepota nikada ne bi krasila njegov sto.

 

Mar 4, 2013 - zanimljivo    No Comments

Četiri principa duhovnosti drevnih Hindusa

Indija i drevne istočnjačke kulture uvek nas uče i podstiču na duhovnost.

Četiri principa duhovnosti kao podsetnik i vodilja.

 

Prvi princip kaže:   KOGA GOD SUSRELI, TO JE ONAJ PRAVI.

To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko sa kime smo u odnosu, predstavlja nešto- bilo da nas treba nečemu naučiti ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju.

 

Drugi princip kaže:  ŠTO GOD SE DOGODILO JE JEDINA STVAR KOJA SE I MOGLA DOGODITI

Ništa, apsolutno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti drugačije. Čak ni najnevažniji detalj. Nema ” …da sam bar to učinio drugačije… tada bi i situacija bila drugačija!” Ne. Ono što se dogodilo je jedina moguća stvar koja se mogla i morala dogoditi – da bismo naučili lekciju kako da se pomerimo napred. Svaka situacija u životu u kojoj se nadjemo je apsolutno savršena, čak i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego.

 

Treći princip kaže:   SVAKI TRENUTAK U KOJEM NEŠTO ZAPOČINJE JE PRAVI TRENUTAK

Sve počinje u tačnom trenutku, ni prerano ni prekasno. Kada smo spremni za to, za nešto novo u svom životu – to je tu, spremno da započne.

 

Četvrti princip kaže: ŠTO JE GOTOVO, GOTOVO JE

To je tako jednostavno! Kada se nešto u našem životu završi, to pomaže našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom bolje da to pustimo i krenemo dalje.

 

Nije slučajno da vi upravo sada ovo čitate. Ako su vas ove reči dirnule, to je zato što vam je saznanje bilo potrebno. Poštujte druge i sebe, to je izvor istinskog osmeha.

 

Ana Zeremski

 

Feb 21, 2013 - zanimljivo    No Comments

Svaki čovek je značajan

Nakon nekoliko meseci studija medicine, profesor nam je podelio test. Bio sam uzoran student i brzo sam odgovorio na sva pitanja, osim poslednjeg: “Kako se zove naša čistačica?”

Predao sam test ne ispunivši poslednje pitanje. Pred kraj testa kolega  je upitao profesora da li će i poslednje pitanje uticati na ocenu.

“Naravno” odgovorio je profesor. “U životu ćete upoznati mnoge ljude. Svako od njih značajan je na svoj način. Svako zaslužuje vašu pažnju, makar mu namenili samo pozdrav i osmeh.”

Nikad nisam zaboravio tu lekciju, a i saznao sam čistačicino ime.

 

 

 

Feb 15, 2013 - Životne teme    No Comments

Imati nekog ko odoleva trendu

Jednom sam negde pročitala da je unuka za svoju baku rekla da nije bila obrazovana, ali da ju je sve zanimalo, da je svašta sama naučila, čitala, proučavala ljude, savršeno poznavala i imala smisao za život. Njena toplina i plemenitost izvukli su iz nje mudrost, onu prirodnu, nenadmašivu energiju i inteligenciju. Njena kuhinja nosila je miris toplog doma: pekmez, kompot, krofne…

U ovom brzom i konfuznom životu i vremenu zaboravljamo da postoje još uvek takvi ljudi. Nije tu pitanje koliko ko ima godina, već kakvu poruku, iskrenost i toplinu sa sobom nosi. Uz malo svesti i sopstvene kočnice, na pravom ste putu. Usporite malo, nema potrebe za žurbom i zanemarivanjem samog sebe i svojih najbližih. Kada malo usporite shvatićete da nije sve posao, da posedujete nešto više od sveg bogatstva zapada, prihvatićete svoj život takav kakav jeste i u njemu  naći spokoj i mir. Sve nas ponese materijalno i koliko god se odupirali, zaboravimo i zanemarimo one koji su odoleli trendu i nemaju potrebu za svakom novom pojavom modernog društva.

Volim takve ljude. Oni ožive duh starog vremena, probude sva čula i mirise i čačnu prošlost. Ne utrkuju se sa svakim danom, ne piju i ne jedu u žurbi, uživaju natenane u blagodetima dana. I ako nemaju profile na fejsu, hiljade “prijatelja”, dobre poslove i plate, to ih ne pomera iz današnjeg vremena, već imam utisak da  mnogo više uživaju, da imaju mnogo više strpljenja i razumevanja. Ne postoje kod njih oni isprazni razgovori i poruke preko “skajpa” i “fejsa” i vidjanja samo po kafićima. To su ljudi koji će i da ste otišli na kraj sveta doći da popiju kafu na vašoj terasi, ili dvorištu… Nema kod njih navike i kolotečine, oni nas podsete na to da smo ljudi, a ne mašine.

Sreća je moja i svakog ko ima bar jednog ovakvog prijatelja koji žudi za mirisima i bliskošću, koji je na prvom mestu čovek prirodan i neiskvaren, čije oči nose intuiciju i dubinu iskonskog vremena. Kada imate nekog takvog pored sebe dobrota i tajna ljudske prirode neće vam biti strani. Dopustićete da vas ponesu neki drugi svetovi, da vas obuzme magla i tajna nekog drugog vremena. Pošto je većina nas primorana da se vrati u surovu stvarnost, razgovor podeljen sa takvom osobom olakšaće nam taj povratak; namirisaćemo trag laganog puta da otplovimo kroz još jedan dan. Poneće nas neke druge boje i dozvolićemo sebi da zaboravimo navike i da se podsetimo da je bogatstvo u duši čoveka, a ne u novcu i stalnim gledanjem na sat.

    ” Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi, ni narod u kome ćemo se roditi, ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno – da li ćemo biti ljudi ili neljudi…. ”

Ne zaboravljajte prijatelje koji odolevaju trendu, iz svakog razgovora, baš kao i iz knjige čiji vam odlomci nisu uvek bili potaman, saznaćete nešto, oplemenićete sebe i nikada neće osetiti da ste izgubili vreme. Imaćete onaj stari dobar osećaj pripadnosti toplog doma, iskrenog prijateljstva i opuštenosti koju vam sva blaga ovoga sveta ne mogu zameniti ni oduzeti.

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Jan 15, 2013 - Životne teme    No Comments

Obećanje samom sebi za Novu godinu

Ako ste slučajno zaboravili šta ste sebi obećavali pred svaku novu godinu, tu je čuveni Mika Antić da nas malo podseti.

 

RECEPT MIKE ANTIĆA ZA USPEŠNU GODINU

Uzeti 12 meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec pažljivo iseckati na 30 ili 31 dan, tako da je zaliha dovoljna za godinu dana.

Svaki dan posebno ispuniti nadevom: od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora – uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta. Tu masu preliti obilno ljubavlju.

Gotovo jelo ukrasiti buketićima sitnih pažnji i servirati ga svakog dana, sa obaveznom vedrinom uz šolju dobrog osvežavajućeg čaja.

 

 

 

Jel tako da nije teško ?!

Ana Zeremski

Jan 5, 2013 - Životne teme    No Comments

Dalai Lama – 18 pravila za svakodnevni život

1. Velike ljubavi i velika dostignuća traže velike rizike.

2. Kada gubite, ne gubite lekciju.

3. Poštuj sebe, poštuj druge, preuzmi odgovornost za svoje akcije.

4. Ne dobijanje onoga što želite kada to želite je često velika sreća.

5. Naučite sva pravila, da biste znali kako da ih pravilno prekršite.

6. Ne dozvolite da male nesuglasice unište veliko prijateljstvo.

7. Kada ste ustanovili da ste napravili grešku, odmah preduzmite nešto kako biste tu grešku ispravili.

8. Provedite neko vreme potpuno sami, svakog dana.

9. Budite otvoreni za promene, ali ne dozvolite da prave vrednosti odu od vas.

10. Setite se da je tišina ponekad najbolji odgovor.

11. Živite lep život, dostojan življenja. Kada ostarite, prisetite se toga i uživaćete po drugi put.

12. Porodična atmosfera u Vašem domu je Vaša osnova života.

13. U nesuglasicama voljenim ljudima uvek uzimajte trenutnu situaciju. Ne povlačite stvari iz prošlosti.

14. Delite vaše znanje sa drugima. To je način da steknete besmrtnost.

15. Budite darežljivi prema planeti.

16. Jednom godišnje idite na neko mesto gde ranije niste nikada bili.

17. Zapamtite da je najbolja veza ona u kojoj ljubav premašuje potrebu.

18. Prosudjujte svoj uspeh prema onome čega ste se morali odreći da biste ga postigli.

 

 

Ana Zeremski

Dec 16, 2012 - Životne teme    No Comments

Kad zaboravimo ko smo

Za one koji su se zaneli u materijalnom svetu i zaboravili ko su i sa kime su do juče bili, zaboravili šta su jeli i šta su pili.

Radjard Kipling :    AKO

 

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe

Gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,

Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,

Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,

Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji:

I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar

Ni tvoje reči suviše mudre:

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,

Ako možeš da misliš,

A da ti svoje misli ne budu (sebi) cilj,

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu,

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš  da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš –

Tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš

I jednim zamahom staviš sve na kocku,

Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš

I nikad, ni jednom rečju ne pomeneš svoj gubitak;

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile

Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali

I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više

Do volje koja im govori : “Istraj!”

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom

A da sačuvaš svoju čast;

Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako te najzad niko,

Ni prijatelj ni ne prijatelj ne može da uvredi;

Ako svi ljudi računaju na tebe , ali ne preterano,

Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta

Sa šezdeset skupocenih sekundi,

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više,

Tada ćeš biti veliki čovek, sine moj.

 

A šta je život bez večitog traganja, moralnih potonuća, sumnji, strepnji, straha… Šta je ova vasiona bez nepokolebljive vere u bolje sutra, bez vere u svakom momentu živeljnja. Onaj kome je pošlo za rukom da bude jak koliko je ova pesma to opisala, pobediće i sebe i druge i sudbinu…

 

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Nov 29, 2012 - Životne teme    No Comments

Ko smo mi bez sećanja?

Šta nas može više nego obično obuzeti : naša sećanja i večito vraćanje u prošlost. Opušteno i nesvesno plovimo u prošlosti, a može se lako desiti da takva lutanja okupiraju našu stvarnost. I šta smo onda, gde smo? Čovek živi od sećanja i svako na ramenima nosi svoje breme, svoju prošlost. Tako skakutanjem po oblacima prošlosti, može se desiti da smo izgubili pojam stvarnosti da pored nas prolaze dani, a onda jednog dana kada se probudimo, ili nas neko drugi trgne iz te nesvesne uljuljkanosti, primetićemo da su se dani pretvorili u godine.

Ako skakutanja u prošlosti nisu po vedrim oblacima i ako nas je zanelo loše i oblačno vreme, a naša sećanja i iskustva su bolna, vrlo brzo treba sebe osvestiti, probuditi se i raditi na tome da se otrgnemo od naših loših iskustava i saživljavanja sa njima. Svaka težina prošlosti stvara nam poteškoće i odmaže da izadjemo kao pobednici u duhovnoj trci.

” Možda je prošlost kao sidro koje nas zadržava. Možda se trebaš osloboditi onoga što si bio da bi postao ono što ćeš biti “.

Vodeći se ovom mišlju uvek razmišljam : koliko mogu biti teška nečija sidra kada se više nikada ne mogu izvući iz mora teške prošlosti ? Usidreni, potonuli putnici često za sobom povlače i ljude i sve oko sebe, ne razmišljajući ni o savesti, ni o prividnom izvlačenju sidra. Takva prošlost nema pomeranja ka budućnosti, ili bar sadašnjosti. Ona postaje okov stvarnosti, stega duhovnosti i teško je onda čoveku pomoći da se iz takvog vrtloga izvuče.

” Nisam ja, prijatelju zarobljenik prošlosti, prošlost je zarobljena u meni “.

Postoje razni načini da se ovakvi problemi u ljudima i večitoj borbi sa nama samima reše. Imamo afirmacije, koje mogu biti kombinovane sa vizualizacijom, gde naše svesno teranje na pozitivno razmišljanje polako postaje stvarnost i gde naš pomalo ” izgubljeni ” razum počinje   da odbacuje težinu prošlosti. Možemo za početak odabrati nekoliko misli koje ćemo negovati uz puno strpljenja. To će biti naša bašta u kojoj ćemo dopustiti sebi, kada počnu da rastu negativne misli kao biljke, da iščupamo korov. Tako ćemo sebi staviti do znanja da mi možemo da prestanemo sa lošim razmišljanjem. Napravite sami svoje afirmacije od kojih ćete početi : želim da oprostim, oprošteno mi je, želim da se dobro osećam, danas je divan dan… Od jednostavnih afirmacija krenite da se opuštate i da ih nadopunjujete. Kod praštanja kao posledica dolazi razumevanje problema, zatim dolazi ljubav kao pozitivno razmišljanje, iza pozitivnog razmišljanja stoji lepši dan… Lagano se naše afirmacije oplemenjuju, dobijaju nove oblike i stvarnosti, okovi popuštaju. Da bi one delovale um mora biti otvoren. Sami sugerišemo na izmene ranijih uverenja, što nas je na neki način kočilo i određivalo u budućnosti i sadašnjosti.

Afirmacije i autosugestije, kao način vežbanja i saživljavanja da se otrgnemo iz lošeg  vrtloga koji nam je pomutio i stegao um, mnogo nam mogu pomoći, a što je najvažnije moći ćemo i mi da pomognemo drugima, a to je najpozitivnija posledica našeg truda. Dok se čovek oseća loše zaokupljen je time i često ne zna odakle da počne  i šta ustvari želi. Početak je težak, ali svako se može izvući iz kalupa života. Snaga čovekove volje i uma nema granica. Ne zaboravite na urodjenu autosugestiju i intuciju,u svakodnevici smo na to potpuno zaboravili, ali nam ih niko ne može oduzeti. Vodite se time, napravite svoje afirmacije, vizualizujte ih i lagano se izvalačite iz loše prošlosti.

” Šta god možeš da uradiš, ili sanjaš da možeš, započni. U smelosti ima genijalnosti, moći i magije. Počni sada “.

Ana Zeremski

 

Nov 11, 2012 - Životne teme    No Comments

13 Životnih fraza Gabrijela Markesa

 

1. Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

2. Nijedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3. Ako te neko ne voli onoliko koliko bi ti to želela, to ne znači da te ne voli celim svojim bićem.

4. Pravi prijatelj je onaj koji te drži za ruku, a istovremeno ti dira srce.

5. Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega i znaš da ga nikad nećeš imati.

6. Nikada nemoj prestati da se smeješ, čak ni kada si tužna. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

7. Za nekoga si možda još samo jedna osoba na svetu, a za nekoga si celi svet.

8. Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo da provodi vreme sa tobom.

9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi pre nego što upoznaš onog pravog i

na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10. Ne plači zato što se završilo. Raduj se zato što se dogodilo.

11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti. Nastavi da veruješ, samo budi opreznija.

12. Postani bolja osoba i budi sigurna da znaš ko si pre nego što sretneš nekog novog, i nadaj se da ta osoba zna ko si ti.

13. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se dešavaju onda kada ih ne očekuješ.

Ana Zeremski

 

Pages:«1234567»