Dec 16, 2012 - Životne teme    No Comments

Kad zaboravimo ko smo

Za one koji su se zaneli u materijalnom svetu i zaboravili ko su i sa kime su do juče bili, zaboravili šta su jeli i šta su pili.

Radjard Kipling :    AKO

 

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe

Gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,

Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,

Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,

Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji:

I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar

Ni tvoje reči suviše mudre:

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,

Ako možeš da misliš,

A da ti svoje misli ne budu (sebi) cilj,

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu,

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš  da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš –

Tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš

I jednim zamahom staviš sve na kocku,

Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš

I nikad, ni jednom rečju ne pomeneš svoj gubitak;

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile

Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali

I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više

Do volje koja im govori : “Istraj!”

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom

A da sačuvaš svoju čast;

Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako te najzad niko,

Ni prijatelj ni ne prijatelj ne može da uvredi;

Ako svi ljudi računaju na tebe , ali ne preterano,

Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta

Sa šezdeset skupocenih sekundi,

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više,

Tada ćeš biti veliki čovek, sine moj.

 

A šta je život bez večitog traganja, moralnih potonuća, sumnji, strepnji, straha… Šta je ova vasiona bez nepokolebljive vere u bolje sutra, bez vere u svakom momentu živeljnja. Onaj kome je pošlo za rukom da bude jak koliko je ova pesma to opisala, pobediće i sebe i druge i sudbinu…

 

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Nov 29, 2012 - Životne teme    No Comments

Ko smo mi bez sećanja?

Šta nas može više nego obično obuzeti : naša sećanja i večito vraćanje u prošlost. Opušteno i nesvesno plovimo u prošlosti, a može se lako desiti da takva lutanja okupiraju našu stvarnost. I šta smo onda, gde smo? Čovek živi od sećanja i svako na ramenima nosi svoje breme, svoju prošlost. Tako skakutanjem po oblacima prošlosti, može se desiti da smo izgubili pojam stvarnosti da pored nas prolaze dani, a onda jednog dana kada se probudimo, ili nas neko drugi trgne iz te nesvesne uljuljkanosti, primetićemo da su se dani pretvorili u godine.

Ako skakutanja u prošlosti nisu po vedrim oblacima i ako nas je zanelo loše i oblačno vreme, a naša sećanja i iskustva su bolna, vrlo brzo treba sebe osvestiti, probuditi se i raditi na tome da se otrgnemo od naših loših iskustava i saživljavanja sa njima. Svaka težina prošlosti stvara nam poteškoće i odmaže da izadjemo kao pobednici u duhovnoj trci.

” Možda je prošlost kao sidro koje nas zadržava. Možda se trebaš osloboditi onoga što si bio da bi postao ono što ćeš biti “.

Vodeći se ovom mišlju uvek razmišljam : koliko mogu biti teška nečija sidra kada se više nikada ne mogu izvući iz mora teške prošlosti ? Usidreni, potonuli putnici često za sobom povlače i ljude i sve oko sebe, ne razmišljajući ni o savesti, ni o prividnom izvlačenju sidra. Takva prošlost nema pomeranja ka budućnosti, ili bar sadašnjosti. Ona postaje okov stvarnosti, stega duhovnosti i teško je onda čoveku pomoći da se iz takvog vrtloga izvuče.

” Nisam ja, prijatelju zarobljenik prošlosti, prošlost je zarobljena u meni “.

Postoje razni načini da se ovakvi problemi u ljudima i večitoj borbi sa nama samima reše. Imamo afirmacije, koje mogu biti kombinovane sa vizualizacijom, gde naše svesno teranje na pozitivno razmišljanje polako postaje stvarnost i gde naš pomalo ” izgubljeni ” razum počinje   da odbacuje težinu prošlosti. Možemo za početak odabrati nekoliko misli koje ćemo negovati uz puno strpljenja. To će biti naša bašta u kojoj ćemo dopustiti sebi, kada počnu da rastu negativne misli kao biljke, da iščupamo korov. Tako ćemo sebi staviti do znanja da mi možemo da prestanemo sa lošim razmišljanjem. Napravite sami svoje afirmacije od kojih ćete početi : želim da oprostim, oprošteno mi je, želim da se dobro osećam, danas je divan dan… Od jednostavnih afirmacija krenite da se opuštate i da ih nadopunjujete. Kod praštanja kao posledica dolazi razumevanje problema, zatim dolazi ljubav kao pozitivno razmišljanje, iza pozitivnog razmišljanja stoji lepši dan… Lagano se naše afirmacije oplemenjuju, dobijaju nove oblike i stvarnosti, okovi popuštaju. Da bi one delovale um mora biti otvoren. Sami sugerišemo na izmene ranijih uverenja, što nas je na neki način kočilo i određivalo u budućnosti i sadašnjosti.

Afirmacije i autosugestije, kao način vežbanja i saživljavanja da se otrgnemo iz lošeg  vrtloga koji nam je pomutio i stegao um, mnogo nam mogu pomoći, a što je najvažnije moći ćemo i mi da pomognemo drugima, a to je najpozitivnija posledica našeg truda. Dok se čovek oseća loše zaokupljen je time i često ne zna odakle da počne  i šta ustvari želi. Početak je težak, ali svako se može izvući iz kalupa života. Snaga čovekove volje i uma nema granica. Ne zaboravite na urodjenu autosugestiju i intuciju,u svakodnevici smo na to potpuno zaboravili, ali nam ih niko ne može oduzeti. Vodite se time, napravite svoje afirmacije, vizualizujte ih i lagano se izvalačite iz loše prošlosti.

” Šta god možeš da uradiš, ili sanjaš da možeš, započni. U smelosti ima genijalnosti, moći i magije. Počni sada “.

Ana Zeremski

 

Nov 11, 2012 - Životne teme    No Comments

13 Životnih fraza Gabrijela Markesa

 

1. Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

2. Nijedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3. Ako te neko ne voli onoliko koliko bi ti to želela, to ne znači da te ne voli celim svojim bićem.

4. Pravi prijatelj je onaj koji te drži za ruku, a istovremeno ti dira srce.

5. Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega i znaš da ga nikad nećeš imati.

6. Nikada nemoj prestati da se smeješ, čak ni kada si tužna. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

7. Za nekoga si možda još samo jedna osoba na svetu, a za nekoga si celi svet.

8. Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo da provodi vreme sa tobom.

9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi pre nego što upoznaš onog pravog i

na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10. Ne plači zato što se završilo. Raduj se zato što se dogodilo.

11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti. Nastavi da veruješ, samo budi opreznija.

12. Postani bolja osoba i budi sigurna da znaš ko si pre nego što sretneš nekog novog, i nadaj se da ta osoba zna ko si ti.

13. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se dešavaju onda kada ih ne očekuješ.

Ana Zeremski

 

Sep 24, 2012 - Roditelji i deca    No Comments

Volite svoju decu

Evo jedan mali podsetnik za roditelje i za sve one koji su na bilo koji način u kontaktu sa decom:

 

Kada bih ponovo mogla da odgajam svoje dete,

više bih bojila prstima, a manje upirala prstom.

Manje bih ga ispravljala, a više sa njim uspostavljala veze.

Skinula bih pogled sa sata, a više bacala pogled na njega.

Pobrinula bih se da manje znam, a da mi više bude stalo.

Išla bih na više izleta, i puštala više zmajeva.

Prestala bih da izigravam ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.

Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvezda.

Više bih ga grlila, a manje vukla.

Redje bih bila stroga, a mnogo više toga bih mu priznavala.

Najpre bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.

Manje bih ga podučavala o ljubavi prema moći,

a više o moći ljubavi.

 

Diane Loomans

Full Esteem Ahead ( punim samopouzdanjem napred )

 

Ana Zeremski

 

 

Sep 20, 2012 - Životne teme    No Comments

Umetnost življenja

Zar ne poželite ponekad da vam je sve nepostojano, da vas banalnosti ne cimaju? Da vam činjenice i svakodnevica ne predstavljaju jedinu postojanost?

Ne treba svemu tražiti razlog. Čovek se mora opustiti i zagledati u sadašnjost, jer jedan loš zalogaj sadašnjeg vremena ne treba da nam postavi uslov za budućnost. Zašto uvek deliti san i javu, kada ponekad ni sami ne znamo šta je stvarnost. Umetnost življenja je odsjaj večnosti, slučajan pokušaj stvarnosti i zato joj treba dati vremena da naučimo da je dišemo. Svi smo, uglavnom, vaspitani po sličnim odredjenim pravilima, tako se i naš život kreće po marginama ustaljenih puteva i granica i ne dozvoljava nam puno mimoilaženja. A koja su to pravila i ko nam može oduzeti drugačije stvarnosti? Mi se možemo voditi suštinama jedne naviknute svakodnevice, ali jednoga dana kada nam ceo život prodje pred očima, može se desiti da pogledamo kroz sebe i da shvatimo da nam je prošlost ustvari bila zamišljeni život. Tada nam može biti žao što nismo imali hrabrosti da živimo i da se iskreno zapitamo koja je svrha i smisao života.

Što se više udubljujete u svoj život on ima sve više smisla. On dobija nove zakone, nove svetove, on je stalno kao nova nepročitana knjiga. Što više istražujete umetnost svakodnevice imate nova jutra, nova budjenja, nove noći, snove, beskraje. Tako ćete lakoćom misli i unošenejm novih boja u svoj život stvarati od njega spostvenu umetnost kojoj nema kraja. Tada polako shvatate da je za svaki dan poterbno malo. Sitnice, čiji je smisao da se voli i da budeš voljen, milosrdan i čistog srca i misli.

Neka nas uvek vode misli da je naš život naša umetnost i da je svaka nova istina i saznanje ono što nas čini plemenitim i prema drugima i prema sebi. Nijedan dan ne treba da prodje pored nas. Ne smemo da dozvolimo da nas u svakom novom jutru ili noći nema.

Tražite, živite, ne odustajte. Neka vam jedan poljubac ili zagrljaj bude dovoljan za lepo započet dan, jer to je ono što je sitnica koja se ničim ne može platiti i zato ništa i ne košta. To su duboke istine, stvari koje nemaju cenu, one su nam najdraže. To je osmeh našeg deteta i dragih nam ljudi, sreća na njihovim licima i njihov večni zagrljaj, to je umetnost koja ništa ne traži, ništa ne očekuje a daje  nam nove i nove boje i smisao života. Osluškujte svet oko sebe, ne iscrpljujte se nevažnim mislima, slobodno pustite da ih vetar odnese.

Ponekad zastanite, osvrnite se. Ne podcenjujte tudje misli i snove. Cenite i sebe i druge, takodje i sopstveni i tudji trud ma kakvi rezultati bili. Posle mnogo traženja i nadanja, toliko ljudi se izgubi u velikim očekivanjima ne shvatajući da je ovo njihov momenat i blesak jednog vremena kojem su dati raznoliki putevi. Tako uljuljkani u jednu stvarnost od koje se očekuje previše, taj vrtlog nas ponese i na kraju se desi da više i ne znamo ko smo i šta smo toliko želeli. Neka nas ne ponesu površne stvari. Uzmite svoj život u svoje ruke i otkrivajte polako sopstvenu mudrost života i dajte sebi slobodu da živite bar malo mimo ovih svakodnevnih granica. Neka vaš život dobije nove note, a stare pustite niz reku. Budite svaki dan svesni svog budjenja i svega što vas u toku dana prati.

Videćete, ako imate hrabrosti da se okrenete oko sebe, tek toliko da vam se pomalo od “stvarnosti” zavrti u glavi, da su ispred vas uvek novi pokušaji, nova pitanja, da imate novu snagu da svaki dan pretvorite u umetnost. To je umetnost naših života i nema tih stega i okova koji mogu da zaustave vihor novih noći, novih dana.

Mika Antić: ” Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda… Jer mnogo puta sam bio gde nisam još koračao. I mnogo puta sam živeo u onome što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka “.

 

Ana Zeremski

Aug 10, 2012 - Životne teme    No Comments

Skromnost

” Skromnost je osnova mudrosti ”

Posmatrajući ljude uočavam kako sve više gubimo na osnovnim ljudskim vrednostima i kako su nam površna osećanja i banalno ponašanje na prvom mestu. Prave čovekove vrednosti su marginalizovane i olako prepuštene propadanju i zaboravu.

Osoba koja je iskreno skromna, ona odiše prirodnom duhovnošću. Takav čovek ništa besmisleno ne dodaje i ne oduzima, ne pretvara se da je nešto što nije, ne izigrava lažnu skromnost. Kao osobina, skromnost je ogledalo mnogih naših prohteva, zahteva i pravila nametnutog ponašanja. Na osnovu toga treba se zapitati pred svakom novom misli u kom pravcu se kreće naša skromnost. Većina ljudi je skromna, jer skromnost širi svoje grane i ne treba je sputavati, osim ako ne uočite da kod nekog skromnost prelazi u nadmenost, pa čak i pohlepu. Ona može biti socijalna, filozofska, etička. Može biti sputana ako se nazaduje postavljanjem niskih ciljeva koji se mogu odraziti loše na naše psihosocijalno ponašanje. Postiže se samoizgrađivanjem svoje ličnosti i tolerancijom prema drugim ljudima, takođe i životinjama. Čovek postepeno mora da dostigne određenu duhovnu spremnost, da bi se skromnost iskazivala sama od sebe a ne nametanjem i ukazivanjem na lične vrednosti.

Neka nam kao podsetnik služe deca. Njihova pažnja je uvek usredsređena na svet oko sebe, a ne na sebe u svetu i stalno traženje da nam drugi potvrđuju naše vrednosti u smislu izgleda i materijalnih stvari (neprestana očekivanja da nam neko hrani ego ). Dečiji pogled na svet je skroman, dok smo mi tu da im iskrivimo sliku te jednostavnosti stavljajući sebe i naše želje u prvi plan i tako gubiti od njih ona skromna i iskrena očekivanja. Treba se truditi da ta skromnost koja živi u nama od detinjstva, ako je izgubila na vrednosti, polako pronađe svoj istinski put.

Nekada je skromnost veličana i poštovana  kao vrlina. U današnjem društvu gde su ljudi opterećeni slavom i uspehom, nisu svesni koliko postaju tašti i samozadovoljni, a skromne osobe ugnjetavaju i prave ih nesigurnim. Treba imati na umu da nije skromnost povezana samo sa materijalnim stvarima, to je uvek prva pomisao. Ona je tolerancija prema ljudima i životinjama, ona je odnos u ljubavi, prijateljstvu. Ona je jedan složen proces čoveka i njegove prirode. Ne ostavljajte olako svoje snove, ne želite nemoguće, budite svesni sebe i svojih mogućnosti.

Uglavnom je sve naš lični izbor i imajte vremena da živite skromno.

” Sretni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi ”        H.Hese

 

Ana Zeremski

Jun 23, 2012 - Životne teme    No Comments

U ravnoteži sa prirodom

Kada dodju topli dani i okruži nas zelenilo i vedro nebo, dajte sebi oduška i osvestite ono slobodno vreme za uživanje na koje je većina nas zaboravila!

Dišite punim plućima, izležavajte se na travi, ili ako ste pored reke uživajte u odsjaju neba na vodi. Poklonite sebi male, ali važne trenutke sreće. Ravnoteža sa prirodom je svetlost čistih misli u nama. Kada smo u ravni sa prirodom to može biti samo onaj osećaj spokojstva i svežine. Misli rasterećene, a telo i duh odišu zdravljem. Ležanje na travi i pogled kroz lišće koje vetar polagano pomera i po koji oblačić koji plovi nebom, sasvim je dovoljno za sreću jednog običnog dana. To je pomeranje granica svakodnevice i naviknutih stvarnosti. Uvek treba da nam je na umu da nam priroda pruža mnoge mogućnosti, ali pored naše uljuljkanosti u dokoličarenje i običnu stvarnost često zaboravimo da uživamo u našim ritualima: ispijanje kafe, čaja, vožnja biciklom, čitanje knjiga, šetnja sa prijateljem, kućnim ljubimcem, ili bilo šta drugo što nas ispunjava i čini zadovoljnim.

Prirodu ne treba ograničavati na biljni i životinjski svet, jer smo i mi, naravno kao ljudska bića deo prirode i u tom kruženju i razmeni energije vrlo je lako održati ravnotežu. Bez sebičnih namera i misli vrlo je lako slaviti prirodu i prihvatiti njene zakone. Kada ustanete na levu nogu i pomislite da je dan krenuo u lošem smeru, zakočite i zapitajte se da li je potrebno da gubite kontrolu? Ne narušavajte sebi mir. Vratite se u smeru odakle ste započeli dan i ne komplikujte tako jednostavan balans prirode svojim složenim mislima.

Čovek prvo treba da pogleda kroz sebe , da sagleda svoj unutrašnji svet bez gordosti, a zatim da iz njega bez predrasuda kreira pogled na ono što ga okružuje. Uživati u prirodi, svojoj okolini, svemu što čini novi dan. To je pogled čoveka koji ne traži oko sebe mane, već gleda svet i prirodu koja ga čini boljim i vedrijim očima.

Tragati za harmonijom izmedju prirode i čoveka, znači uživati u svakom novom danu, u novom pogledu na svet. Naše želje stvaraju naše potrebe,ali iznad toga su balans i ravnoteža koji uspostavljaju mir našeg duhovnog i prirodnog. Večito, nagonsko traganje prirode i nas…

Slavite prirodu, ne zaboravite da uživate u njoj!

Ne zaboravite jednostavnost življenja!

 

Ana Zeremski

Jun 17, 2012 - Roditelji i deca    No Comments

Samopouzdanje kod dece

Kroz ceo život provlači se samopouzdanje kao veliki znak pitanja nad našim glavama. A šta tek raditi kada dodju deca?

Deci je veoma neophodno samopouzdanje koje će im u kasnijim životnim situacijama mnogo pomoći. Često vidimo naše mališane kako se ponekad  teško  privikavaju na nove periode života. Tu mislim na najobičnije  stvari kao što je: navikavanje na nošu, polazak u vrtić,školu, vožnja bicikla, tapkanje lopte, vezivanje pertli, slaganje odeće, nameštanje kreveta… Svako novo upoznavanje sa bilo čime u dečijem životu je priča za sebe i ta priča kao da smo je pročitali iz udžbenika mora imati poučan kraj. Svako dete jeste individua za sebe, ali korak po korak i zajedno sa njima pronaći ćemo zajednički jezik i stvoriti neke opšte uslove za sticanje samopouzdanja. U toku tih osnovnih usmeravanja dece, dok pozitivno utičemo na njih i bodrimo ih, usput bi trebalo provući priču i o tome da ako dete ne govori istinu da mu se lepo objasni u čemu je greška i da niko ne voli neistine, takodje ako je krivo za nešto da se ne traži krivac u drugima, već i to da se sa strpljenjem objasni, zatim da obaveze koje ima prema vrtiću,školi mora da ispuni, jer će kasnije biti spremno da ispunjava mnogo veće obaveze… Treba im napominjati da se i na taj način izgradjuje samopouzdanje, znači da im se ukaže da moraju imati hrabrosti da rešavaju sve veće i veće obaveze, ako su slagali da moraju imati hrabrosti da kažu i istinu.

Svako postepeno savladavanje novih situacija i postizanje uspeha, počevši od “malih” stvari, kod njih znači podizanje samopouzdanja. Samim tim, mi kao roditelji moramo sve trenutke vešto i bez stresnih reagovanja da propratimo i tako zajedno da razvijamo različite sposobnosti. Naravno, treba puno strpljenja, ali ništa mi nije draže nego kada vidim da moj mali istraživač svaki dan pokazuje interesovanje za nečim novim. Kakva je radost bila kada je zavezala pertle, naučila da vozi bicikli, napisala prva slova… To je poseban sjaj u dečijim i našim očima.

Mislim da je pogrešan stav da se detetu uskraćuje nešto što ga interesuje samo zato što ne radi po nekom “odredjenom” pravilu, da ne kažem isto kao mi. Roditelji su tu da sa velikim interesovanjem i uzbudjenjem pokazuju reakcije za nove veštine svog deteta. To će se duboko urezati u dečiji duh i tako će oni ohrabreni od strane roditelja razvijati sigurnost kroz život. Naravno, ne treba zaboraviti naše nadgledanje šta deca rade, to je neminovno i to svaki odgovoran roditelj ima ispred sebe, ali ne trebamo da ih pritiskamo i preterujemo u tome.

Znači: sa puno ljubavi, blagosti, smirenosti, znatiželje naučiti dete raznolikim stvarima.Trebamo da budemo srećni što nam je pružena prilika da kroz njihovo detinjstvo gradimo jedan prijateljski odnos sa njima, a samim tim utičemo na njihovo samopouzdanje i nezavisnost.

Ana Zeremski

May 29, 2012 - Životne teme    1 Comment

“Znakovi pored puta” ?

Da li ste ikad pomislili na to, kako se odredjeni ljudi pojavljuju u vašim životima? Da li su to slučajnosti, ili je naš život ogledalo naše stvarnosti i svako ko se nadje u njemu predstavlja neki odraz naše ličnosti?

Postoji mnogo znakova u našim životima pored kojih prodjemo misleći da su nevažni, a oni posle izvesnog vremena počinju periodično da se pojavljuju. Ništa nije slučajno. Ni osoba koja je naš životni saputnik, ni osobe koje upoznajemo, roditelji koje smo stekli rodjenjem, dogadjaji koji su nam se dešavali… Sve ima neku vrstu odraza ovog života ili nekog prošlog. To nije sudbina, jer sudbina nam pruža mogućnost da opravdamo uzroke i posledice koje naš um projektuje. Ako obratimo malo više pažnje i posvetimo se slučajnostima, shvatićemo da ” znakovi pored puta ” jesu naša vodilja koju trebamo da sledimo. Verujem u takve znakove i mislim da se često ponavljaju u našem životu zato što ponekad nisu najjasnije shvaćeni, pa nam je pružena mogućnost da se i mi kao osobe posvetimo svojoj iskrenoj intuiciji i da sledimo naše odraze u ogledalima.

U drugima tražimo ono što je u nama, što znači da prihvatanje i spoznaja samoga sebe može da nam pomogne da rešimo sukobe u nama samima i da otkrijemo naše želje i strahove. Naša traženja, stremljenja, nailaženje na ljude, situacije, dogadjaje, sve je to projekcija našeg uma i sve je sa razlogom na putu našeg sadašnjeg života. Mislimo  kada otputujemo negde daleko od kuće da smo udaljeni  od svakodnevice, kad odjednom učini nam se da neko na nekoga liči, sretnemo ljude sa kojima smo već putovali, zatim nam se učini da smo neke situacije već proživeli, ustvari bolje reći da smo jednom davno ovu stvarnost sanjali. Treba pokušati da nam traženja i mnoga pitanja koja nam se javljaju daju što jasnije odgovore, jer jedino tako nećemo dozvoliti da nam sve prodje u izmaglici i neshvatanju. Naša iskustva, bila ona loša ili dobra, nisu to greške  ili bolji dogadjaji, to su naznake da je naša spoznaja uključila razum i duh da se u odredjenim momentima ne poklanja pažnja samo banalnostima.

Taj naš razum, duhovnost i obrisi pojedinih situcija života, to je znak da nam je pružena mogućnost istraživanja drugih stvarnosti. To je oslikavanje našeg stanja, naše samokontrole. Takodje bi se trebalo zapitati, da li smo spremni da oprostimo male i velike stvari, jer izbori nisu slučajni, sami smo odgovorni za svoje živote. Ako sebe uhvatimo da reagujemo iz šablona, iz starih uverenja, da nas isti dogadjaji i ljudi izbacuju iz takta, tada nam preostaje da se setimo da na ružne i lepe dogadjaje gledamo razumnim srcem i čistim duhom, i da smo opet sa razlogom na jednoj velikoj probi. Pomislim uvek kako mi ljudi stalno vučemo repove prošlosti i da smo stalno na poznatim situacijama kao na nekakvim testovima koji su večito iskušenje kako ćemo opet odreagovati. Ali, upornost se isplati, jer zakoni privlačnosti i stalni treninzi našeg uma, polako će rešavati slučajnosti na raznim raskrsnicama ovog našeg ” slučajnog ” života. Postaćemo svesni da su uzroci i posledice koji nas svakog dana iznova iščekuju projekcije naših unutrašnjih svetova i da sve što je živelo u izmaglici na kraju uvek pobedi jasnom slikom.

 

Ana Zeremski

May 9, 2012 - Životne teme    No Comments

Da li ste introvertna ili ekstrovertna osoba?

Koliko ljudi iz svoje okoline poznajete za koje mislite da su povučeni, a oni ustvari koriste svoje “skrivene” veštine i napreduju u poslu, porodici, na raznim poljima su vrlo uspešni?

Ova podela ljudi je davno prihvaćena po Jungu ( Karl Gustav Jung-psihijatar ) na: introvertne i ekstrovertne osobe, iako nije u potpunosti i  do detalja shavaćena. Introvertne osobe su tihi, povučeni ljudi koji se teže uklapaju u okolinu. Nisu pričljivi i nametljivi, svoje najbolje kvalitete pokazuju samo prijateljima, ali su brilijantni u poslovima kao i ekstroverti. Ekstroverti su društvene osobe, vole da se istaknu u društvu i na poslu, kao i u različitim vidovima organizovanja zabava, skupova…

Današnji sistem socijalizacije daleko više je prilagodjen ekstrovertnim osobama, dok se na drugi tip ljudi uglavnom zaboravlja. Povučene osobe u ovom smislu jesu teže shvaćene, jer njihova energija nije usmerena na impresioniranje drugih, što je njihova karakteristika. Sigurno ste posmatrajući poznanike uočili da neki od njih ima talenat, ili retko znanje za nešto. Njih je teško nagovoriti da javno to pokažu, ili iznesu neka svoja zadivljujuća mišljenja, pa će vam trebati dosta vremena da se naviknete i da prihvatite takvu osobu.

Ova dva tipa ljudi se teško razumeju, ili uopšte ne mogu naći zajednički jezik. Ekstrovertni ljudi misle da su introvertni neprilagodjeni i egoisti, a introvertni za ekstrovertne da slede samo svoje mišljenje prilagodjeno sopstvenim potrebama kako bi na sve moguće načine došli do izražaja.

Kada obratite pažnju na ljude iz svoje okoline, shavatićete da poznajete i dosta njih koji su radili neki posao u kom su morali da se istaknu u društvu, da održavaju mnogobrojne kontakte, dok se jednog dana nisu umorili od svega. Ustvari to su osobe koje se bolje snalaze u mirnom i tihom okruženju i u kontaktu sa sopstvenim mislima, nego u večitom utrkivanju i nadmetanju sa okolinom i društvenim sistemom. Takodje treba napomenuti da ove osobe nisu stidljive, već uživaju u samoći i svom miru, dok stidljive osobe žude za upoznavanjem sa drugima, ali je  to potisnuto zbog stida. Verovatno poznajete i osobe koje ne vole proslave, javna okupljanja, izlaske. To nije zato što ne vole ljude, nego ih previše druženja i obaveza zamara, pa im posle svega treba malo samoće da se vrate u ravnotežu.

Psiholozi kažu da introverti lakše održavaju duge veze i odišu smirenošću, da imaju više razumevanja za okolinu, iako deluje da se u nju ne uklapaju. Po statistikama je svaka druga, treća osoba introvert.

Ako ste do sada o vama bliskoj osobi imali mišljenje da je čudna, da se teško uklapa u društvo, da sa njom nešto nije u redu, ohrabrite je i počnite da je shvatate bez predrasuda i nenametanja osećaja krivice. Ukažite joj na to da ona treba da radi ono u čemu je najbolja, a ne da svoje sposobnosti rasipa na različite strane i da zbog toga bude neshvaćena. Da njena produktivnost i stvaralačka izražajnost vrlo lako mogu dovesti do uspeha.

Neka nam vodilja, da bismo shvatili ovakve ljude, bude poznat čin umnog osamljivanja kroz vekove da bi se došlo do nevidjenih ideja i mnogo poznatih imena: Charles Darwin, Mahatma Gandhi, Bill Gates, Steve Wozniak (suosnivač Apple), Odri Hepbern, princeza Dajana, Tesla, Albert Einstein, Frederich Chopen, Mark Zuckerberg, Steven Spielberg, Abraham Lincoln, Indira Gandhi, Stephen Hawking, Rosa Parks, J.K. Rowling (autor serijala Hari Poter), Larry Page…

Ana Zeremski

 

 

Pages:«1234567»