Feb 15, 2013 - Životne teme    No Comments

Imati nekog ko odoleva trendu

Jednom sam negde pročitala da je unuka za svoju baku rekla da nije bila obrazovana, ali da ju je sve zanimalo, da je svašta sama naučila, čitala, proučavala ljude, savršeno poznavala i imala smisao za život. Njena toplina i plemenitost izvukli su iz nje mudrost, onu prirodnu, nenadmašivu energiju i inteligenciju. Njena kuhinja nosila je miris toplog doma: pekmez, kompot, krofne…

U ovom brzom i konfuznom životu i vremenu zaboravljamo da postoje još uvek takvi ljudi. Nije tu pitanje koliko ko ima godina, već kakvu poruku, iskrenost i toplinu sa sobom nosi. Uz malo svesti i sopstvene kočnice, na pravom ste putu. Usporite malo, nema potrebe za žurbom i zanemarivanjem samog sebe i svojih najbližih. Kada malo usporite shvatićete da nije sve posao, da posedujete nešto više od sveg bogatstva zapada, prihvatićete svoj život takav kakav jeste i u njemu  naći spokoj i mir. Sve nas ponese materijalno i koliko god se odupirali, zaboravimo i zanemarimo one koji su odoleli trendu i nemaju potrebu za svakom novom pojavom modernog društva.

Volim takve ljude. Oni ožive duh starog vremena, probude sva čula i mirise i čačnu prošlost. Ne utrkuju se sa svakim danom, ne piju i ne jedu u žurbi, uživaju natenane u blagodetima dana. I ako nemaju profile na fejsu, hiljade “prijatelja”, dobre poslove i plate, to ih ne pomera iz današnjeg vremena, već imam utisak da  mnogo više uživaju, da imaju mnogo više strpljenja i razumevanja. Ne postoje kod njih oni isprazni razgovori i poruke preko “skajpa” i “fejsa” i vidjanja samo po kafićima. To su ljudi koji će i da ste otišli na kraj sveta doći da popiju kafu na vašoj terasi, ili dvorištu… Nema kod njih navike i kolotečine, oni nas podsete na to da smo ljudi, a ne mašine.

Sreća je moja i svakog ko ima bar jednog ovakvog prijatelja koji žudi za mirisima i bliskošću, koji je na prvom mestu čovek prirodan i neiskvaren, čije oči nose intuiciju i dubinu iskonskog vremena. Kada imate nekog takvog pored sebe dobrota i tajna ljudske prirode neće vam biti strani. Dopustićete da vas ponesu neki drugi svetovi, da vas obuzme magla i tajna nekog drugog vremena. Pošto je većina nas primorana da se vrati u surovu stvarnost, razgovor podeljen sa takvom osobom olakšaće nam taj povratak; namirisaćemo trag laganog puta da otplovimo kroz još jedan dan. Poneće nas neke druge boje i dozvolićemo sebi da zaboravimo navike i da se podsetimo da je bogatstvo u duši čoveka, a ne u novcu i stalnim gledanjem na sat.

    ” Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi, ni narod u kome ćemo se roditi, ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno – da li ćemo biti ljudi ili neljudi…. ”

Ne zaboravljajte prijatelje koji odolevaju trendu, iz svakog razgovora, baš kao i iz knjige čiji vam odlomci nisu uvek bili potaman, saznaćete nešto, oplemenićete sebe i nikada neće osetiti da ste izgubili vreme. Imaćete onaj stari dobar osećaj pripadnosti toplog doma, iskrenog prijateljstva i opuštenosti koju vam sva blaga ovoga sveta ne mogu zameniti ni oduzeti.

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Jan 15, 2013 - Životne teme    No Comments

Obećanje samom sebi za Novu godinu

Ako ste slučajno zaboravili šta ste sebi obećavali pred svaku novu godinu, tu je čuveni Mika Antić da nas malo podseti.

 

RECEPT MIKE ANTIĆA ZA USPEŠNU GODINU

Uzeti 12 meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec pažljivo iseckati na 30 ili 31 dan, tako da je zaliha dovoljna za godinu dana.

Svaki dan posebno ispuniti nadevom: od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora – uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta. Tu masu preliti obilno ljubavlju.

Gotovo jelo ukrasiti buketićima sitnih pažnji i servirati ga svakog dana, sa obaveznom vedrinom uz šolju dobrog osvežavajućeg čaja.

 

 

 

Jel tako da nije teško ?!

Ana Zeremski

Jan 5, 2013 - Životne teme    No Comments

Dalai Lama – 18 pravila za svakodnevni život

1. Velike ljubavi i velika dostignuća traže velike rizike.

2. Kada gubite, ne gubite lekciju.

3. Poštuj sebe, poštuj druge, preuzmi odgovornost za svoje akcije.

4. Ne dobijanje onoga što želite kada to želite je često velika sreća.

5. Naučite sva pravila, da biste znali kako da ih pravilno prekršite.

6. Ne dozvolite da male nesuglasice unište veliko prijateljstvo.

7. Kada ste ustanovili da ste napravili grešku, odmah preduzmite nešto kako biste tu grešku ispravili.

8. Provedite neko vreme potpuno sami, svakog dana.

9. Budite otvoreni za promene, ali ne dozvolite da prave vrednosti odu od vas.

10. Setite se da je tišina ponekad najbolji odgovor.

11. Živite lep život, dostojan življenja. Kada ostarite, prisetite se toga i uživaćete po drugi put.

12. Porodična atmosfera u Vašem domu je Vaša osnova života.

13. U nesuglasicama voljenim ljudima uvek uzimajte trenutnu situaciju. Ne povlačite stvari iz prošlosti.

14. Delite vaše znanje sa drugima. To je način da steknete besmrtnost.

15. Budite darežljivi prema planeti.

16. Jednom godišnje idite na neko mesto gde ranije niste nikada bili.

17. Zapamtite da je najbolja veza ona u kojoj ljubav premašuje potrebu.

18. Prosudjujte svoj uspeh prema onome čega ste se morali odreći da biste ga postigli.

 

 

Ana Zeremski

Dec 16, 2012 - Životne teme    No Comments

Kad zaboravimo ko smo

Za one koji su se zaneli u materijalnom svetu i zaboravili ko su i sa kime su do juče bili, zaboravili šta su jeli i šta su pili.

Radjard Kipling :    AKO

 

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe

Gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,

Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,

Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,

Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji:

I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar

Ni tvoje reči suviše mudre:

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,

Ako možeš da misliš,

A da ti svoje misli ne budu (sebi) cilj,

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu,

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš  da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš –

Tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš

I jednim zamahom staviš sve na kocku,

Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš

I nikad, ni jednom rečju ne pomeneš svoj gubitak;

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile

Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali

I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više

Do volje koja im govori : “Istraj!”

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom

A da sačuvaš svoju čast;

Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako te najzad niko,

Ni prijatelj ni ne prijatelj ne može da uvredi;

Ako svi ljudi računaju na tebe , ali ne preterano,

Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta

Sa šezdeset skupocenih sekundi,

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više,

Tada ćeš biti veliki čovek, sine moj.

 

A šta je život bez večitog traganja, moralnih potonuća, sumnji, strepnji, straha… Šta je ova vasiona bez nepokolebljive vere u bolje sutra, bez vere u svakom momentu živeljnja. Onaj kome je pošlo za rukom da bude jak koliko je ova pesma to opisala, pobediće i sebe i druge i sudbinu…

 

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Nov 29, 2012 - Životne teme    No Comments

Ko smo mi bez sećanja?

Šta nas može više nego obično obuzeti : naša sećanja i večito vraćanje u prošlost. Opušteno i nesvesno plovimo u prošlosti, a može se lako desiti da takva lutanja okupiraju našu stvarnost. I šta smo onda, gde smo? Čovek živi od sećanja i svako na ramenima nosi svoje breme, svoju prošlost. Tako skakutanjem po oblacima prošlosti, može se desiti da smo izgubili pojam stvarnosti da pored nas prolaze dani, a onda jednog dana kada se probudimo, ili nas neko drugi trgne iz te nesvesne uljuljkanosti, primetićemo da su se dani pretvorili u godine.

Ako skakutanja u prošlosti nisu po vedrim oblacima i ako nas je zanelo loše i oblačno vreme, a naša sećanja i iskustva su bolna, vrlo brzo treba sebe osvestiti, probuditi se i raditi na tome da se otrgnemo od naših loših iskustava i saživljavanja sa njima. Svaka težina prošlosti stvara nam poteškoće i odmaže da izadjemo kao pobednici u duhovnoj trci.

” Možda je prošlost kao sidro koje nas zadržava. Možda se trebaš osloboditi onoga što si bio da bi postao ono što ćeš biti “.

Vodeći se ovom mišlju uvek razmišljam : koliko mogu biti teška nečija sidra kada se više nikada ne mogu izvući iz mora teške prošlosti ? Usidreni, potonuli putnici često za sobom povlače i ljude i sve oko sebe, ne razmišljajući ni o savesti, ni o prividnom izvlačenju sidra. Takva prošlost nema pomeranja ka budućnosti, ili bar sadašnjosti. Ona postaje okov stvarnosti, stega duhovnosti i teško je onda čoveku pomoći da se iz takvog vrtloga izvuče.

” Nisam ja, prijatelju zarobljenik prošlosti, prošlost je zarobljena u meni “.

Postoje razni načini da se ovakvi problemi u ljudima i večitoj borbi sa nama samima reše. Imamo afirmacije, koje mogu biti kombinovane sa vizualizacijom, gde naše svesno teranje na pozitivno razmišljanje polako postaje stvarnost i gde naš pomalo ” izgubljeni ” razum počinje   da odbacuje težinu prošlosti. Možemo za početak odabrati nekoliko misli koje ćemo negovati uz puno strpljenja. To će biti naša bašta u kojoj ćemo dopustiti sebi, kada počnu da rastu negativne misli kao biljke, da iščupamo korov. Tako ćemo sebi staviti do znanja da mi možemo da prestanemo sa lošim razmišljanjem. Napravite sami svoje afirmacije od kojih ćete početi : želim da oprostim, oprošteno mi je, želim da se dobro osećam, danas je divan dan… Od jednostavnih afirmacija krenite da se opuštate i da ih nadopunjujete. Kod praštanja kao posledica dolazi razumevanje problema, zatim dolazi ljubav kao pozitivno razmišljanje, iza pozitivnog razmišljanja stoji lepši dan… Lagano se naše afirmacije oplemenjuju, dobijaju nove oblike i stvarnosti, okovi popuštaju. Da bi one delovale um mora biti otvoren. Sami sugerišemo na izmene ranijih uverenja, što nas je na neki način kočilo i određivalo u budućnosti i sadašnjosti.

Afirmacije i autosugestije, kao način vežbanja i saživljavanja da se otrgnemo iz lošeg  vrtloga koji nam je pomutio i stegao um, mnogo nam mogu pomoći, a što je najvažnije moći ćemo i mi da pomognemo drugima, a to je najpozitivnija posledica našeg truda. Dok se čovek oseća loše zaokupljen je time i često ne zna odakle da počne  i šta ustvari želi. Početak je težak, ali svako se može izvući iz kalupa života. Snaga čovekove volje i uma nema granica. Ne zaboravite na urodjenu autosugestiju i intuciju,u svakodnevici smo na to potpuno zaboravili, ali nam ih niko ne može oduzeti. Vodite se time, napravite svoje afirmacije, vizualizujte ih i lagano se izvalačite iz loše prošlosti.

” Šta god možeš da uradiš, ili sanjaš da možeš, započni. U smelosti ima genijalnosti, moći i magije. Počni sada “.

Ana Zeremski

 

Nov 11, 2012 - Životne teme    No Comments

13 Životnih fraza Gabrijela Markesa

 

1. Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

2. Nijedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3. Ako te neko ne voli onoliko koliko bi ti to želela, to ne znači da te ne voli celim svojim bićem.

4. Pravi prijatelj je onaj koji te drži za ruku, a istovremeno ti dira srce.

5. Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega i znaš da ga nikad nećeš imati.

6. Nikada nemoj prestati da se smeješ, čak ni kada si tužna. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

7. Za nekoga si možda još samo jedna osoba na svetu, a za nekoga si celi svet.

8. Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo da provodi vreme sa tobom.

9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi pre nego što upoznaš onog pravog i

na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10. Ne plači zato što se završilo. Raduj se zato što se dogodilo.

11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti. Nastavi da veruješ, samo budi opreznija.

12. Postani bolja osoba i budi sigurna da znaš ko si pre nego što sretneš nekog novog, i nadaj se da ta osoba zna ko si ti.

13. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se dešavaju onda kada ih ne očekuješ.

Ana Zeremski

 

Sep 24, 2012 - Roditelji i deca    No Comments

Volite svoju decu

Evo jedan mali podsetnik za roditelje i za sve one koji su na bilo koji način u kontaktu sa decom:

 

Kada bih ponovo mogla da odgajam svoje dete,

više bih bojila prstima, a manje upirala prstom.

Manje bih ga ispravljala, a više sa njim uspostavljala veze.

Skinula bih pogled sa sata, a više bacala pogled na njega.

Pobrinula bih se da manje znam, a da mi više bude stalo.

Išla bih na više izleta, i puštala više zmajeva.

Prestala bih da izigravam ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.

Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvezda.

Više bih ga grlila, a manje vukla.

Redje bih bila stroga, a mnogo više toga bih mu priznavala.

Najpre bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.

Manje bih ga podučavala o ljubavi prema moći,

a više o moći ljubavi.

 

Diane Loomans

Full Esteem Ahead ( punim samopouzdanjem napred )

 

Ana Zeremski

 

 

Sep 20, 2012 - Životne teme    No Comments

Umetnost življenja

Zar ne poželite ponekad da vam je sve nepostojano, da vas banalnosti ne cimaju? Da vam činjenice i svakodnevica ne predstavljaju jedinu postojanost?

Ne treba svemu tražiti razlog. Čovek se mora opustiti i zagledati u sadašnjost, jer jedan loš zalogaj sadašnjeg vremena ne treba da nam postavi uslov za budućnost. Zašto uvek deliti san i javu, kada ponekad ni sami ne znamo šta je stvarnost. Umetnost življenja je odsjaj večnosti, slučajan pokušaj stvarnosti i zato joj treba dati vremena da naučimo da je dišemo. Svi smo, uglavnom, vaspitani po sličnim odredjenim pravilima, tako se i naš život kreće po marginama ustaljenih puteva i granica i ne dozvoljava nam puno mimoilaženja. A koja su to pravila i ko nam može oduzeti drugačije stvarnosti? Mi se možemo voditi suštinama jedne naviknute svakodnevice, ali jednoga dana kada nam ceo život prodje pred očima, može se desiti da pogledamo kroz sebe i da shvatimo da nam je prošlost ustvari bila zamišljeni život. Tada nam može biti žao što nismo imali hrabrosti da živimo i da se iskreno zapitamo koja je svrha i smisao života.

Što se više udubljujete u svoj život on ima sve više smisla. On dobija nove zakone, nove svetove, on je stalno kao nova nepročitana knjiga. Što više istražujete umetnost svakodnevice imate nova jutra, nova budjenja, nove noći, snove, beskraje. Tako ćete lakoćom misli i unošenejm novih boja u svoj život stvarati od njega spostvenu umetnost kojoj nema kraja. Tada polako shvatate da je za svaki dan poterbno malo. Sitnice, čiji je smisao da se voli i da budeš voljen, milosrdan i čistog srca i misli.

Neka nas uvek vode misli da je naš život naša umetnost i da je svaka nova istina i saznanje ono što nas čini plemenitim i prema drugima i prema sebi. Nijedan dan ne treba da prodje pored nas. Ne smemo da dozvolimo da nas u svakom novom jutru ili noći nema.

Tražite, živite, ne odustajte. Neka vam jedan poljubac ili zagrljaj bude dovoljan za lepo započet dan, jer to je ono što je sitnica koja se ničim ne može platiti i zato ništa i ne košta. To su duboke istine, stvari koje nemaju cenu, one su nam najdraže. To je osmeh našeg deteta i dragih nam ljudi, sreća na njihovim licima i njihov večni zagrljaj, to je umetnost koja ništa ne traži, ništa ne očekuje a daje  nam nove i nove boje i smisao života. Osluškujte svet oko sebe, ne iscrpljujte se nevažnim mislima, slobodno pustite da ih vetar odnese.

Ponekad zastanite, osvrnite se. Ne podcenjujte tudje misli i snove. Cenite i sebe i druge, takodje i sopstveni i tudji trud ma kakvi rezultati bili. Posle mnogo traženja i nadanja, toliko ljudi se izgubi u velikim očekivanjima ne shvatajući da je ovo njihov momenat i blesak jednog vremena kojem su dati raznoliki putevi. Tako uljuljkani u jednu stvarnost od koje se očekuje previše, taj vrtlog nas ponese i na kraju se desi da više i ne znamo ko smo i šta smo toliko želeli. Neka nas ne ponesu površne stvari. Uzmite svoj život u svoje ruke i otkrivajte polako sopstvenu mudrost života i dajte sebi slobodu da živite bar malo mimo ovih svakodnevnih granica. Neka vaš život dobije nove note, a stare pustite niz reku. Budite svaki dan svesni svog budjenja i svega što vas u toku dana prati.

Videćete, ako imate hrabrosti da se okrenete oko sebe, tek toliko da vam se pomalo od “stvarnosti” zavrti u glavi, da su ispred vas uvek novi pokušaji, nova pitanja, da imate novu snagu da svaki dan pretvorite u umetnost. To je umetnost naših života i nema tih stega i okova koji mogu da zaustave vihor novih noći, novih dana.

Mika Antić: ” Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda… Jer mnogo puta sam bio gde nisam još koračao. I mnogo puta sam živeo u onome što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka “.

 

Ana Zeremski

Aug 10, 2012 - Životne teme    No Comments

Skromnost

” Skromnost je osnova mudrosti ”

Posmatrajući ljude uočavam kako sve više gubimo na osnovnim ljudskim vrednostima i kako su nam površna osećanja i banalno ponašanje na prvom mestu. Prave čovekove vrednosti su marginalizovane i olako prepuštene propadanju i zaboravu.

Osoba koja je iskreno skromna, ona odiše prirodnom duhovnošću. Takav čovek ništa besmisleno ne dodaje i ne oduzima, ne pretvara se da je nešto što nije, ne izigrava lažnu skromnost. Kao osobina, skromnost je ogledalo mnogih naših prohteva, zahteva i pravila nametnutog ponašanja. Na osnovu toga treba se zapitati pred svakom novom misli u kom pravcu se kreće naša skromnost. Većina ljudi je skromna, jer skromnost širi svoje grane i ne treba je sputavati, osim ako ne uočite da kod nekog skromnost prelazi u nadmenost, pa čak i pohlepu. Ona može biti socijalna, filozofska, etička. Može biti sputana ako se nazaduje postavljanjem niskih ciljeva koji se mogu odraziti loše na naše psihosocijalno ponašanje. Postiže se samoizgrađivanjem svoje ličnosti i tolerancijom prema drugim ljudima, takođe i životinjama. Čovek postepeno mora da dostigne određenu duhovnu spremnost, da bi se skromnost iskazivala sama od sebe a ne nametanjem i ukazivanjem na lične vrednosti.

Neka nam kao podsetnik služe deca. Njihova pažnja je uvek usredsređena na svet oko sebe, a ne na sebe u svetu i stalno traženje da nam drugi potvrđuju naše vrednosti u smislu izgleda i materijalnih stvari (neprestana očekivanja da nam neko hrani ego ). Dečiji pogled na svet je skroman, dok smo mi tu da im iskrivimo sliku te jednostavnosti stavljajući sebe i naše želje u prvi plan i tako gubiti od njih ona skromna i iskrena očekivanja. Treba se truditi da ta skromnost koja živi u nama od detinjstva, ako je izgubila na vrednosti, polako pronađe svoj istinski put.

Nekada je skromnost veličana i poštovana  kao vrlina. U današnjem društvu gde su ljudi opterećeni slavom i uspehom, nisu svesni koliko postaju tašti i samozadovoljni, a skromne osobe ugnjetavaju i prave ih nesigurnim. Treba imati na umu da nije skromnost povezana samo sa materijalnim stvarima, to je uvek prva pomisao. Ona je tolerancija prema ljudima i životinjama, ona je odnos u ljubavi, prijateljstvu. Ona je jedan složen proces čoveka i njegove prirode. Ne ostavljajte olako svoje snove, ne želite nemoguće, budite svesni sebe i svojih mogućnosti.

Uglavnom je sve naš lični izbor i imajte vremena da živite skromno.

” Sretni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi ”        H.Hese

 

Ana Zeremski

Jun 23, 2012 - Životne teme    No Comments

U ravnoteži sa prirodom

Kada dodju topli dani i okruži nas zelenilo i vedro nebo, dajte sebi oduška i osvestite ono slobodno vreme za uživanje na koje je većina nas zaboravila!

Dišite punim plućima, izležavajte se na travi, ili ako ste pored reke uživajte u odsjaju neba na vodi. Poklonite sebi male, ali važne trenutke sreće. Ravnoteža sa prirodom je svetlost čistih misli u nama. Kada smo u ravni sa prirodom to može biti samo onaj osećaj spokojstva i svežine. Misli rasterećene, a telo i duh odišu zdravljem. Ležanje na travi i pogled kroz lišće koje vetar polagano pomera i po koji oblačić koji plovi nebom, sasvim je dovoljno za sreću jednog običnog dana. To je pomeranje granica svakodnevice i naviknutih stvarnosti. Uvek treba da nam je na umu da nam priroda pruža mnoge mogućnosti, ali pored naše uljuljkanosti u dokoličarenje i običnu stvarnost često zaboravimo da uživamo u našim ritualima: ispijanje kafe, čaja, vožnja biciklom, čitanje knjiga, šetnja sa prijateljem, kućnim ljubimcem, ili bilo šta drugo što nas ispunjava i čini zadovoljnim.

Prirodu ne treba ograničavati na biljni i životinjski svet, jer smo i mi, naravno kao ljudska bića deo prirode i u tom kruženju i razmeni energije vrlo je lako održati ravnotežu. Bez sebičnih namera i misli vrlo je lako slaviti prirodu i prihvatiti njene zakone. Kada ustanete na levu nogu i pomislite da je dan krenuo u lošem smeru, zakočite i zapitajte se da li je potrebno da gubite kontrolu? Ne narušavajte sebi mir. Vratite se u smeru odakle ste započeli dan i ne komplikujte tako jednostavan balans prirode svojim složenim mislima.

Čovek prvo treba da pogleda kroz sebe , da sagleda svoj unutrašnji svet bez gordosti, a zatim da iz njega bez predrasuda kreira pogled na ono što ga okružuje. Uživati u prirodi, svojoj okolini, svemu što čini novi dan. To je pogled čoveka koji ne traži oko sebe mane, već gleda svet i prirodu koja ga čini boljim i vedrijim očima.

Tragati za harmonijom izmedju prirode i čoveka, znači uživati u svakom novom danu, u novom pogledu na svet. Naše želje stvaraju naše potrebe,ali iznad toga su balans i ravnoteža koji uspostavljaju mir našeg duhovnog i prirodnog. Večito, nagonsko traganje prirode i nas…

Slavite prirodu, ne zaboravite da uživate u njoj!

Ne zaboravite jednostavnost življenja!

 

Ana Zeremski

Pages:«1234567»