May 2, 2014 - Životne teme    No Comments

Što ne znamo i ne postoji

Ljudi stalno nešto misle, muče , more druge, žele da menjaju svet, sebe, ljude, životinje, pa na kraju ne znaju ni šta bi oni sami. A kako sve to postići: oči zatvorene, uši zagluvljene. Večito od nečeg strahuju, povlače se , snove pretvaraju u košmare… Osnovne ljudske vrednosti – dno. Slušati, saosećati, voleti – mrak. Sve bismo, a zaziremo od svake promene. Zar postoji samo ono što je ” dokazano “, a ono u šta posumnjaš da postoji, otkriješ, saznaš i razumeš – pazi šta ćeš sa tim, to je uglavnom van postavljenih granica  shvatanja ovog sveta; najlakše je reći – što ne znam i ne postoji… Shodno tome dobrodošlo je prećutati uvredu i u samoći oplakivati svoj kukavičluk. Tada je duša dvojako zbunjena, stapa se sa okolinom i gubi u vrtlogu života. I ta ista okolina sudi, guši, preti, u misli i maštu unosi nemir, nezadovoljstvo, neznanje.

Toliko mogućnosti, a sudbine sumorne, osuđujuće, prazne.

Ne dozvoli da upadneš u kolotečinu i da završiš oholo, turobno, teško, jer najgora je sudbina praznog, lakomislenog čoveka.

Trpi, živi, nadživi. Pobedi samog sebe, sebičnost drugih, tvrdičluk, neznanje ” civilizovanog sveta “. Neka tvoju misao vodi nemirna mašta.

1380627_576768002360524_1842379136_n

 

Ana Zeremski

Mar 9, 2014 - Životne teme    No Comments

Greška je svojstvena čoveku

Od samog početka naša greška je što najmanje posmatramo sami sebe. Čovek je sklon tome, sklon je  uživanju i ljuljuškanju na  tuđim greškama. Stalno gledati tuđim očima, a svoje oči uspavati, to može trajati jedno kratko vreme, ali uspavanost pripisati čoveku, to ne može biti… Greške jesu svojstvene svima nama, ali uspavani čovek mora se razmrdati i pogledati sebi u oči, pogledati u sebe samog. Tada jedno ili drugo “ja” mora spustiti pogled, neko mora pobediti. Greške su neminovne, ali nije valjda da se stalno mora grešiti i nikad ništa ne shvatati, jer ono što nam smeta kod drugih najčešće je problam kod nas samih.

Sopstvene greške pripisujemo drugima, prljavih obraza i ukaljane duše, pognuto hodamo. Večita borba neda nam mira i spokoja; iluzija, ili stvarnost čudesnija od bilo kakvog priželjkivanog sveta? Umiveni savršenim danom, u večitoj zabludi svojih laži, po ko zna koji put nadmašili smo sebe i kroz ključaonicu gledamo nas same, nesvesni svoga postojanja. Sklupčani u tom kalupu strepimo da nas ne izgura neki ključ, da se greške ne odaju tako lako, jer smo navikli da radimo ono što drugi očekuju, da se formiramo prema drugima, ne znajući da uživamo u svakodnevnoj lepoti koja životnim greškama i patnjama daje dostojanstvo jednog Sizifa…

1044725_477590228977780_317924533_n

 

Ana Zeremski

Dec 4, 2013 - Životne teme    2 Comments

Civilizacija jednog vremena

Šta smo mi, ko smo mi?

Da bismo se spasili, da li da  krenemo napred, da bismo ovom planetom gazili da li da idemo do vrhunca do apsurda, do nezamislivih sila ovog sveta?

” Jesmo li ovo mi, ili  tek naše mogućnosti? ” Jednom se navikneš na sebe i druge , sutradan si odjednom i sam sebi stranac. Pa gde je ta sloboda, kuda vode granice jednog vremena? Pitam se jesam li to svakim danom zapravo ja, ili su to moje nedostižne stvarnosti?

A lepo smo, zapravo mogli samo sesti kao nekad, popiti kafu i pojesti kolačić… Malko sladunjavo zvuči, ali svakim danom sve više počinjem da se bojim da će ljude i ljudske odnose “civilizacija”  i tehnologija progutati…

 

3691_4345704435204_1789220307_n

 

Ana Zeremski

 

Nov 5, 2013 - Životne teme    No Comments

Kuda nas život uopšte vodi ?

Možeš da čekaš, da gledaš, da traćiš vreme, da te noge nose ili koče, ali ne možeš da zaustaviš vreme.

Živiš li u prošlosti, progutaće te, poješće ti svaki tračak nade, navešće te na pogrešne staze.

Živiš li u budućnosti, zavrteće te nestvarni vetrovi, poneće te magle budućih dana, neostvarenih snova  i život će prolaziti pored tebe, gledaćete se kao dva stranca, sopstveni život gledaćeš tudjim očima.

Pa šta onda raditi sa samim sobom i svojim vremenom, svojim životom?

Pravo da vam kažem, treba pustiti taj svoj život i neka se sve desi sada. Kao i svaki sanjar budite sve i ništa, pobrkajte razočarenje i istinu i više ništa ne čekajte, jer mi  smo skloni tome da svakog dana nešto čekamo, i šta? Može se desiti da bude jedno veliko NIŠTA!

Da ne bi bilo kasno, ja evo od sada  neću da čekam više ništa, hoću da dišem i postojim. Evo, hoću baš od sada da ŽIVIM!

 

12601_4466960029930_303161864_n

 

 

Ana Zeremski

 

 

Aug 26, 2013 - Roditelji i deca    No Comments

Deca uče od načina na koji žive

Često se pitamo da li mi vaspitavamo decu ili ona nas, ko tu koga iskušava i ko je u pravu. Pod uticajem psihologije vodimo se time da se ličnost razvija  na osnovu tri vrste faktora: nasleđa, uticaja sredine u kojoj živi i aktivnosti kojima se bavi – to je sa naučne strane. Iz svakodnevice, koju svako dobro poznaje, nasleđe se odnosi na to šta smo fizički nasledili : imovina, nos, čije su oči, uši… Od suštine ni traga. Zatim uticaj sredine : decu vaspitavaju babe, dede, ulica, škola… Uvek je neko drugi kriv. Što se tiče aktivnosti kojima se deca bave ona MORAJU voleti ono što mi volimo, jer ono što oni vole mi za to nemamo dovoljno vremena ni da ih saslušamo, pa u skladu sa našim vremenom i svakodnevicom često pravimo fatalne izbore.

 

Pesma  Bertranda Rasela podsetiće na neke važne stvari :

 

Dete koje živi sa  podsmehom uči da bude stidljivo.

Dete koje živi sa  zamerkama uči da osuđuje druge.

Dete koje živi sa nepoverenjem uči da podvaljuje.

Dete koje živi sa  ljubavlju uči da voli.

Dete koje živi sa  ohrabrenjem uči se poverenju.

Dete koje živi sa istinom uči se pravdi.

Dete koje živi sa pohvalama uči se da poštuje.

Dete koje živi učestvujući uči da bude uviđavno.

Dete koje živi sa znanjem uči se mudrosti.

Dete koje živi sa srećom pronaći će ljubav i lepotu.

 

3519_555910587775165_470663511_n

 

 

Ana Zeremski

Aug 25, 2013 - Životne teme    No Comments

Sumnja

Svakome se desi da u jednom periodu života počne da sumnja u sebe, u druge, u sve ono što je do tada uradio i u šta je verovao. Iznenada shvatimo da su naša verovanja i događaji isprojektovane misli i posledice okovanih sopstvenih i tuđih navika  i dešavanja.

Kada se vratimo na početak i počnemo da živimo prizemnije, odbacujemo sve moguće i nemoguće principe od kojih smo živeli i disali. Trudimo se da sve što nas je do tada povređivalo ne donosi više patnju i gorčinu. Prestajemo da težimo da u svemu i sa svakim budemo najbolji, najodgovorniji, najdisciplinovaniji…

Kada nas sumnja sačeka nenadano mnogi od nas shvatiće da do tada nisu naučili da budu opušteni, da su se prema sebi i najbližima odnosili sa grčem u telu, a sve je to bio teret i za druge i za nas same. Sumnja će nas izjedati i naša očekivanja se više neće svoditi samo na to da živimo život, već će sve postati trenutak  jednog vremena. Sagledaćemo stvari sa distance, kao da smo sami sebe postavili ispred nas i pokušati da primimo svet u sebe : druge ljude, životinje, svest biljaka…

Sumnja će nas postaviti na ravnu liniju života i smrti i tada ćemo moći da kažemo : da kada nas ne bude više, sa  sobom u potpunoj slobodi ponećemo svoju dušu i sva njena iskustva, dobra ili loša, za neke druge svetove.

 

545187_429333553772922_1289757675_n

Ana Zeremski

 

 

 

Jul 25, 2013 - Životne teme    No Comments

Možemo biti sve, a u sledećem trenutku ništa

Onaj čovek koji dovoljno želi da mu cilj i put budu saosećanje i milosrđe, uvek i u svemu traži meru. Nema u njemu previranja i nipodaštavanja drugih, nema u njemu površnih misli i lakih vaganja u životu. Svemu on traži smisao, jer sebi samom ne dozvoljava lakomisleno ponašanje. Njegove misli jesu sve , a istovremeno nisu ništa. Kod takvog čoveka bilo bi dobro ne biti ništa i ne zvati se nikako, a postojati, trajati, nositi sa sobom sudbinu, prošlost, budućnost, sebe celog nositi bez stida i srama. Jer takav čovek ne traži vaše ime i nadimke ,već vas posmatra u celosti bez prezimena, porekla i nasleđa.

Bolje nas i ne zvati imenom, ali nas iskreno poštovati. Svakog ponaosob: čoveka ili bilo koje  živo biće. Saosećati sa svakim, pomoći, jer svi znaju živeti, svačija je duša svaka pora i ćelija. Svako diše, zar to nije dovoljno?

Skromnost, odricanje, sputavanje hvalisavosti, umišljene moći i prevelika očekivanja, ne zaboravite na ravnim linijama gde ste. U svemu tražite meru koliko je to moguće. Ne kolebajte se, ne uzdižite ako vam se učini da imate više nego drugi, jer priroda je tu da održava ravnotežu dajući svakome koliko mu je potrebno da se preživi kraj drugih bića i da se snalazi u sopstvenom svetu. Priroda sama po sebi kao što nas je i uzdigla, isto će nas i spustiti, jer ne smemo zaboraviti da smo danas možda sve, a isto tako sutra ništa!

Prvo se treba duboko u sebe zagledati i u sebi živeti, a ne samo spoljašnji svet doživljavati kao jedinu stvarnost, jer se često dešava da mislimo da smo na pravom putu i u jednom momentu se sve sruši. Zato se moramo stalno preispitivati i čisto bez nadmenosti sagledati sve  naše širine i mogućnosti…

 

482542_538758929497050_19403612_n

 

 

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

 

 

Apr 28, 2013 - zanimljivo    No Comments

Devojka, čovek i keks

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebalo dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i tako skrati vreme do polaska aviona.

Pored knjige kupila je i pakovanje keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin koji je čitao novine. Kada je ona uzela jedan keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se začudila, ali nije ništa rekla.

Nastavila je da čita knjigu, a u sebi je pomislila: “Pogledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sad bih ga već udarila.” Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin koji je sedeo pored nje, ne obazirući se, takodje je uzimao keks.

Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u paketiću. Devojka pomisli: “Šta li će sada da uradi?” Čovek uze taj keks i podeli ga na pola. Devojka je bila zapanjena. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i otišla u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. Kada se malo pribrala i kada ju je prošao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu, a u torbi je videla paketić keksa koji je bio netaknut.

Postidela se, kao lopov, i tek tada je shvatila da je keks isti kao njen, pripadao gospodinu koji je sedeo pored nje, ali koji je bez vredjanja ili nervoze podelio i svoj poslednji komad sa njom, za razliku od nje, koja se osećala povredjenom u sopstvenom ponosu.

543202_367877493291573_1885592921_n

 

 

Pomislite koliko ste puta u životu “pojeli tudji keks”, a da toga niste bili svesni. Pre nego što donesete bilo kakav zaključak, pogotovo u trenutku kada vas obuzme bes, nepravda, ozlojedjenost. Sačekajte da vas to stanje prodje, saberite se i na miru sagledajte sve detalje, jer mnoooogo je situacija u životu koje nisu onakve kakve nam se učine na prvi pogled!

 

Ana Zeremski

 

Apr 23, 2013 - Životne teme    No Comments

Pratite svoju svetlost

Svako na ovoj planeti ima svrhu zašto je živ i zašto postoji. Ne očajavajte, ne gurajte probleme pod tepih i ne zatvarajte ih u fioke. Živite od prošlosti, ako vas to ispunjava, ali ne dozvolite da vam ona postane sadašnjost i budućnost. Svako jednom dođe na ravnu liniju sa samim sobom, pogleda se u oči i kao da vidi drugog čoveka. Velika su to iskušenja, ti naši unutrašnji razgovori, glasovi tišine. I kada se suočimo sa nama samima počinje beskrajna potraga. Ko sam, čemu težim, koja je uopšte moja svrha, da li sam srećan?

Uvek treba imati na umu da sva živa bića imaju svoju svrhu, da ništa nije beznačajno i slučajno sada i ovde, da su svi kreativni i da svako ima svoju sreću. E sad, jedini problem je kod većine nas što je naša svest i naša kreativnost artikulisana u pravcu: imam para, posao, mogu da priuštim “ovo” ili “ono”, šta god to bilo, a nekako opet je to samo površno, trenutno zadovoljstvo. I znači ne mrdamo sa tog mesta, kao sve nam je potaman, ne preispitujemo se previše, čak ni premalo, ne kopamo po pravoj istini života dok je sve u materijalnom smislu kako treba. A da li smo stvarno zadovoljni tim elementima stavrnosti i šta ako se jednog dana desi da nas nešto od tih “uzora” pomeri, da tresnemo svom silinom o pod, šta onda?

Naša svrha života je ona prava iskonska potraga za dušom i njenim potrebama, sve ostalo su ogledala i kopije banalnog preživljavanja. Imamo ljude u kojima tinja drugačija kreativnost, a nemaju snage ni hrabrosti da se opuste, ugušeni svojim umišljenim nemogućnostima i raznim mišljenjima i spoljašnjim uticajima. Ako smo u takvom stanju, što pre se tome odupreti i shvatiti da smo u stanju da iskreno živimo, dišemo i mislimo. Svačije misli i osećanja su jednako važna. Na ovoj planeti, na ovoj našoj maloj zelenoj kugli, ima mesta za sve, za svačiju stvarnost, za svačiju sreću. Nemojte da vam tu sreću i svrhu vašeg postojanja pokvare novac, nadmetanja, prestiž… Šta je to uopšte? Budite sigurni da je naša svrha da vodimo računa o sebi kako bismo to preneli i na druge, služiti im i pomoći. Znači utičemo i na sebe i na druge tako što se vodimo putevima duše i tu greške nema!

Dakle, novac, poslovne strasti, sve gde konce vuče “moćno” i “uticajno”, daleko je od naše stvarne svrhe. Znate i sami mnogo ljudi koji šire pozitivnu energiju, ohrabruju druge, a sami su nesrećni. Njihova misija i uživanje je zaključavanje u svojim rashladjenim poslovnim prostorijama, vozikanje u njihovim udobnim limuzinama, zakazivanje večera i ručkova… Uživanje u samoći koju donosi “moć” !!!

580074_453335131372764_425549858_n

 

Ne gubite se, jer na kraju uvek nas povuče srce i duša čista i neuprljana. Neka vas ne sputaju razne sramote, povrede, osećaji ništavila i bezvrednosti koje ste preživeli tokom godina. Neka vam sve to služi da vas izdigne iznad sebe , tada počinje služba sebi samom da biste mogli pomoći i sebi i drugima. Budite svetlost, jer sva živa bića okreću se prema svetlosti. Neka se što pre razidju oblaci iznad naših glava i neka svako krene u potragu za svojim svetlom. Ne zaboravite : svako ima svrhu zašto uopšte postoji!

 

Ana Zeremski

Mar 18, 2013 - zanimljivo    No Comments

Spenser Dzonson

Živi u sadašnjosti

kada želiš da budeš srećan i uspešan

fokusiraj se na ono što se dešava baš sada.

Koristi svoju svrhu da se ponašaš u skladu sa onim što je sada važno.

Uči iz prošlosti

kada želiš da učiniš sadašnjost boljom od budućnosti,

posmatraj šta ti se desilo u prošlosti,

izvuci pouku iz toga i uradi stvari drugačije u sadašnjosti.

Planiraj budućnost

kada želiš da ti budućnost bude bolja od sadašnjosti,

zamisli kako bi fenomenalno budućnost mogla da izgleda.

Napravi planove koji ti pomažu da je ostvariš

i počni da ispunjavaš planove u sadašnjosti.

 

 

 

Pages:«1234567»