Aug 26, 2013 - Roditelji i deca    No Comments

Deca uče od načina na koji žive

Često se pitamo da li mi vaspitavamo decu ili ona nas, ko tu koga iskušava i ko je u pravu. Pod uticajem psihologije vodimo se time da se ličnost razvija  na osnovu tri vrste faktora: nasleđa, uticaja sredine u kojoj živi i aktivnosti kojima se bavi – to je sa naučne strane. Iz svakodnevice, koju svako dobro poznaje, nasleđe se odnosi na to šta smo fizički nasledili : imovina, nos, čije su oči, uši… Od suštine ni traga. Zatim uticaj sredine : decu vaspitavaju babe, dede, ulica, škola… Uvek je neko drugi kriv. Što se tiče aktivnosti kojima se deca bave ona MORAJU voleti ono što mi volimo, jer ono što oni vole mi za to nemamo dovoljno vremena ni da ih saslušamo, pa u skladu sa našim vremenom i svakodnevicom često pravimo fatalne izbore.

 

Pesma  Bertranda Rasela podsetiće na neke važne stvari :

 

Dete koje živi sa  podsmehom uči da bude stidljivo.

Dete koje živi sa  zamerkama uči da osuđuje druge.

Dete koje živi sa nepoverenjem uči da podvaljuje.

Dete koje živi sa  ljubavlju uči da voli.

Dete koje živi sa  ohrabrenjem uči se poverenju.

Dete koje živi sa istinom uči se pravdi.

Dete koje živi sa pohvalama uči se da poštuje.

Dete koje živi učestvujući uči da bude uviđavno.

Dete koje živi sa znanjem uči se mudrosti.

Dete koje živi sa srećom pronaći će ljubav i lepotu.

 

3519_555910587775165_470663511_n

 

 

Ana Zeremski

Aug 25, 2013 - Životne teme    No Comments

Sumnja

Svakome se desi da u jednom periodu života počne da sumnja u sebe, u druge, u sve ono što je do tada uradio i u šta je verovao. Iznenada shvatimo da su naša verovanja i događaji isprojektovane misli i posledice okovanih sopstvenih i tuđih navika  i dešavanja.

Kada se vratimo na početak i počnemo da živimo prizemnije, odbacujemo sve moguće i nemoguće principe od kojih smo živeli i disali. Trudimo se da sve što nas je do tada povređivalo ne donosi više patnju i gorčinu. Prestajemo da težimo da u svemu i sa svakim budemo najbolji, najodgovorniji, najdisciplinovaniji…

Kada nas sumnja sačeka nenadano mnogi od nas shvatiće da do tada nisu naučili da budu opušteni, da su se prema sebi i najbližima odnosili sa grčem u telu, a sve je to bio teret i za druge i za nas same. Sumnja će nas izjedati i naša očekivanja se više neće svoditi samo na to da živimo život, već će sve postati trenutak  jednog vremena. Sagledaćemo stvari sa distance, kao da smo sami sebe postavili ispred nas i pokušati da primimo svet u sebe : druge ljude, životinje, svest biljaka…

Sumnja će nas postaviti na ravnu liniju života i smrti i tada ćemo moći da kažemo : da kada nas ne bude više, sa  sobom u potpunoj slobodi ponećemo svoju dušu i sva njena iskustva, dobra ili loša, za neke druge svetove.

 

545187_429333553772922_1289757675_n

Ana Zeremski

 

 

 

Jul 25, 2013 - Životne teme    No Comments

Možemo biti sve, a u sledećem trenutku ništa

Onaj čovek koji dovoljno želi da mu cilj i put budu saosećanje i milosrđe, uvek i u svemu traži meru. Nema u njemu previranja i nipodaštavanja drugih, nema u njemu površnih misli i lakih vaganja u životu. Svemu on traži smisao, jer sebi samom ne dozvoljava lakomisleno ponašanje. Njegove misli jesu sve , a istovremeno nisu ništa. Kod takvog čoveka bilo bi dobro ne biti ništa i ne zvati se nikako, a postojati, trajati, nositi sa sobom sudbinu, prošlost, budućnost, sebe celog nositi bez stida i srama. Jer takav čovek ne traži vaše ime i nadimke ,već vas posmatra u celosti bez prezimena, porekla i nasleđa.

Bolje nas i ne zvati imenom, ali nas iskreno poštovati. Svakog ponaosob: čoveka ili bilo koje  živo biće. Saosećati sa svakim, pomoći, jer svi znaju živeti, svačija je duša svaka pora i ćelija. Svako diše, zar to nije dovoljno?

Skromnost, odricanje, sputavanje hvalisavosti, umišljene moći i prevelika očekivanja, ne zaboravite na ravnim linijama gde ste. U svemu tražite meru koliko je to moguće. Ne kolebajte se, ne uzdižite ako vam se učini da imate više nego drugi, jer priroda je tu da održava ravnotežu dajući svakome koliko mu je potrebno da se preživi kraj drugih bića i da se snalazi u sopstvenom svetu. Priroda sama po sebi kao što nas je i uzdigla, isto će nas i spustiti, jer ne smemo zaboraviti da smo danas možda sve, a isto tako sutra ništa!

Prvo se treba duboko u sebe zagledati i u sebi živeti, a ne samo spoljašnji svet doživljavati kao jedinu stvarnost, jer se često dešava da mislimo da smo na pravom putu i u jednom momentu se sve sruši. Zato se moramo stalno preispitivati i čisto bez nadmenosti sagledati sve  naše širine i mogućnosti…

 

482542_538758929497050_19403612_n

 

 

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

 

 

Apr 28, 2013 - zanimljivo    No Comments

Devojka, čovek i keks

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebalo dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i tako skrati vreme do polaska aviona.

Pored knjige kupila je i pakovanje keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin koji je čitao novine. Kada je ona uzela jedan keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se začudila, ali nije ništa rekla.

Nastavila je da čita knjigu, a u sebi je pomislila: “Pogledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sad bih ga već udarila.” Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin koji je sedeo pored nje, ne obazirući se, takodje je uzimao keks.

Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u paketiću. Devojka pomisli: “Šta li će sada da uradi?” Čovek uze taj keks i podeli ga na pola. Devojka je bila zapanjena. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i otišla u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. Kada se malo pribrala i kada ju je prošao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu, a u torbi je videla paketić keksa koji je bio netaknut.

Postidela se, kao lopov, i tek tada je shvatila da je keks isti kao njen, pripadao gospodinu koji je sedeo pored nje, ali koji je bez vredjanja ili nervoze podelio i svoj poslednji komad sa njom, za razliku od nje, koja se osećala povredjenom u sopstvenom ponosu.

543202_367877493291573_1885592921_n

 

 

Pomislite koliko ste puta u životu “pojeli tudji keks”, a da toga niste bili svesni. Pre nego što donesete bilo kakav zaključak, pogotovo u trenutku kada vas obuzme bes, nepravda, ozlojedjenost. Sačekajte da vas to stanje prodje, saberite se i na miru sagledajte sve detalje, jer mnoooogo je situacija u životu koje nisu onakve kakve nam se učine na prvi pogled!

 

Ana Zeremski

 

Apr 23, 2013 - Životne teme    No Comments

Pratite svoju svetlost

Svako na ovoj planeti ima svrhu zašto je živ i zašto postoji. Ne očajavajte, ne gurajte probleme pod tepih i ne zatvarajte ih u fioke. Živite od prošlosti, ako vas to ispunjava, ali ne dozvolite da vam ona postane sadašnjost i budućnost. Svako jednom dođe na ravnu liniju sa samim sobom, pogleda se u oči i kao da vidi drugog čoveka. Velika su to iskušenja, ti naši unutrašnji razgovori, glasovi tišine. I kada se suočimo sa nama samima počinje beskrajna potraga. Ko sam, čemu težim, koja je uopšte moja svrha, da li sam srećan?

Uvek treba imati na umu da sva živa bića imaju svoju svrhu, da ništa nije beznačajno i slučajno sada i ovde, da su svi kreativni i da svako ima svoju sreću. E sad, jedini problem je kod većine nas što je naša svest i naša kreativnost artikulisana u pravcu: imam para, posao, mogu da priuštim “ovo” ili “ono”, šta god to bilo, a nekako opet je to samo površno, trenutno zadovoljstvo. I znači ne mrdamo sa tog mesta, kao sve nam je potaman, ne preispitujemo se previše, čak ni premalo, ne kopamo po pravoj istini života dok je sve u materijalnom smislu kako treba. A da li smo stvarno zadovoljni tim elementima stavrnosti i šta ako se jednog dana desi da nas nešto od tih “uzora” pomeri, da tresnemo svom silinom o pod, šta onda?

Naša svrha života je ona prava iskonska potraga za dušom i njenim potrebama, sve ostalo su ogledala i kopije banalnog preživljavanja. Imamo ljude u kojima tinja drugačija kreativnost, a nemaju snage ni hrabrosti da se opuste, ugušeni svojim umišljenim nemogućnostima i raznim mišljenjima i spoljašnjim uticajima. Ako smo u takvom stanju, što pre se tome odupreti i shvatiti da smo u stanju da iskreno živimo, dišemo i mislimo. Svačije misli i osećanja su jednako važna. Na ovoj planeti, na ovoj našoj maloj zelenoj kugli, ima mesta za sve, za svačiju stvarnost, za svačiju sreću. Nemojte da vam tu sreću i svrhu vašeg postojanja pokvare novac, nadmetanja, prestiž… Šta je to uopšte? Budite sigurni da je naša svrha da vodimo računa o sebi kako bismo to preneli i na druge, služiti im i pomoći. Znači utičemo i na sebe i na druge tako što se vodimo putevima duše i tu greške nema!

Dakle, novac, poslovne strasti, sve gde konce vuče “moćno” i “uticajno”, daleko je od naše stvarne svrhe. Znate i sami mnogo ljudi koji šire pozitivnu energiju, ohrabruju druge, a sami su nesrećni. Njihova misija i uživanje je zaključavanje u svojim rashladjenim poslovnim prostorijama, vozikanje u njihovim udobnim limuzinama, zakazivanje večera i ručkova… Uživanje u samoći koju donosi “moć” !!!

580074_453335131372764_425549858_n

 

Ne gubite se, jer na kraju uvek nas povuče srce i duša čista i neuprljana. Neka vas ne sputaju razne sramote, povrede, osećaji ništavila i bezvrednosti koje ste preživeli tokom godina. Neka vam sve to služi da vas izdigne iznad sebe , tada počinje služba sebi samom da biste mogli pomoći i sebi i drugima. Budite svetlost, jer sva živa bića okreću se prema svetlosti. Neka se što pre razidju oblaci iznad naših glava i neka svako krene u potragu za svojim svetlom. Ne zaboravite : svako ima svrhu zašto uopšte postoji!

 

Ana Zeremski

Mar 18, 2013 - zanimljivo    No Comments

Spenser Dzonson

Živi u sadašnjosti

kada želiš da budeš srećan i uspešan

fokusiraj se na ono što se dešava baš sada.

Koristi svoju svrhu da se ponašaš u skladu sa onim što je sada važno.

Uči iz prošlosti

kada želiš da učiniš sadašnjost boljom od budućnosti,

posmatraj šta ti se desilo u prošlosti,

izvuci pouku iz toga i uradi stvari drugačije u sadašnjosti.

Planiraj budućnost

kada želiš da ti budućnost bude bolja od sadašnjosti,

zamisli kako bi fenomenalno budućnost mogla da izgleda.

Napravi planove koji ti pomažu da je ostvariš

i počni da ispunjavaš planove u sadašnjosti.

 

 

 

Mar 17, 2013 - Životne teme    No Comments

Izgubljeni u satima i kalendarima

…kad bih znala gde ću pasti ja bih sela. Tumbam, preturam godine, uspomene. Na prošlost se ne osvrćem, ne mogu joj ništa. Na budućnost upirem prstom i na toj mapi vasione, gde se prepliću prošlost i budućnost, jedna je tačka: sadašnjost. Što odlazi od nas, mora otići, a ono što je namenjeno da nam za ovaj i naredne živote pripada, zauvek uz nas ostaje. Sve se odvija po zakonu nebeskom, po zakonima koji su uzvišeniji od nas i naše spoznaje, a samo su nam prividno u suprotnosti.

Mnogo se trudimo da organizujemo sebe, svet, ljude. Izgubili smo se u kalendarima, telefonima, rokovnicima, satovima… Sami smo sebe ograničili, a treba živeti. Pomislim da postižem nešto, a gubim sebe. Nametnute brige i problemi, svi uredno ubeleženi u kalendarima, određeni satima. Problem koji ne mogu da rešim… Pa to onda i nije moj problem. Obrisano.

Stalno čovek sebe organizuje, stavlja u kalup zbog neostvarenih ciljeva i težnji; i posle silnih patnji i nerviranja shvatimo da život dobro funkcioniše i bez tih zamišljenih traženja i životnih utrkivanja. Stanem. Udahnem i zapitam se: da li nam je potrebna sva ta navodna briga i večito nadmetanje?

Od sad, kad me nešto obuzme, sačekam da prođe kao ružno vreme. Spustim se na dno, zatim prikupim snagu, uzdignem se i poletim. Tada sve prestaje, ne postoji vreme kao sat, dan kao kalendar. Ja osećam vreme kao neko ko ništa osim toga nema i to je jedina moja istina…

 

Ana Zeremski

Mar 9, 2013 - zanimljivo    No Comments

Svako ima svoju svrhu

Vodonoša u Indiji imao je dva velika krčaga koje je nosio obešene o motku o vratu. Jedan krčag je bio napukao, a drugi je bio savršen. Dok je savršeni krčag uvek donosio punu meru vode nakon dugog hoda od potoka do kuće, napukli krčag doneo bi samo polovinu. Pune dve godine ovo se svakodnevno ponavljalo i vodonoša je donosio meru i po vode do gospodareve kuće. Naravno, savršeni krčag je bio ponosan na svoj doprinos, savršen za svrhu kojoj je bio namenjen. Jadni, napukli krčag, stideo se svog nedostatka i osećao se jadno doprinoseći samo polovinu onog što je trebalo.

Na kraju druge godine, shvativši svoj gorki neuspeh, jednog dana reče vodonoši pri potoku:

– Stidim se sebe i hteo bih se izviniti.

– Zašto? – upita vodonoša – Zašto se stidiš?

Krčag nastavi:

– Proteklih godina mogao sam donositi samo pola svog tereta, jer je druga polovina iscurila kroz napuklinu putem do gospodareve kuće. Zbog moje mane ti radiš više, a ne dobijaš naknadu za svoj napor.

Vodonoša se sažalio nad starim, napuklim krčagom i saosećajno reče:

– Kad se budemo vraćali želeo bih da obratiš pažnju na prekrasno cveće uz stazu.

Stvarno, kad su se penjali uzbrdo, stari napukli krčag opazio je sa jedne strane predivno cveće obasjano suncem i to ga je malo oraspoložilo. Ali, kad su stigli do kraja opet ga obuzme tuga i još jednom se izvini vodonoši za svoj neuspeh.

Vodonoša mu reče:

– Da li si opazio da je  cveće samo sa tvoje strane staze, a na strani savršenog ga nema? To je zato jer sam ja oduvek znao za tvoj nedostatak pa sam ga iskoristio. Na tvojoj sam strani posadio semenke cveća i svaki dan dok smo prolazili ti si ih zalivao. Već dve godine berem ovo divno cveće i njime ukrašavam gospodarev sto. Bez tebe ova lepota nikada ne bi krasila njegov sto.

 

Mar 4, 2013 - zanimljivo    No Comments

Četiri principa duhovnosti drevnih Hindusa

Indija i drevne istočnjačke kulture uvek nas uče i podstiču na duhovnost.

Četiri principa duhovnosti kao podsetnik i vodilja.

 

Prvi princip kaže:   KOGA GOD SUSRELI, TO JE ONAJ PRAVI.

To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko sa kime smo u odnosu, predstavlja nešto- bilo da nas treba nečemu naučiti ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju.

 

Drugi princip kaže:  ŠTO GOD SE DOGODILO JE JEDINA STVAR KOJA SE I MOGLA DOGODITI

Ništa, apsolutno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti drugačije. Čak ni najnevažniji detalj. Nema ” …da sam bar to učinio drugačije… tada bi i situacija bila drugačija!” Ne. Ono što se dogodilo je jedina moguća stvar koja se mogla i morala dogoditi – da bismo naučili lekciju kako da se pomerimo napred. Svaka situacija u životu u kojoj se nadjemo je apsolutno savršena, čak i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego.

 

Treći princip kaže:   SVAKI TRENUTAK U KOJEM NEŠTO ZAPOČINJE JE PRAVI TRENUTAK

Sve počinje u tačnom trenutku, ni prerano ni prekasno. Kada smo spremni za to, za nešto novo u svom životu – to je tu, spremno da započne.

 

Četvrti princip kaže: ŠTO JE GOTOVO, GOTOVO JE

To je tako jednostavno! Kada se nešto u našem životu završi, to pomaže našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom bolje da to pustimo i krenemo dalje.

 

Nije slučajno da vi upravo sada ovo čitate. Ako su vas ove reči dirnule, to je zato što vam je saznanje bilo potrebno. Poštujte druge i sebe, to je izvor istinskog osmeha.

 

Ana Zeremski

 

Feb 21, 2013 - zanimljivo    No Comments

Svaki čovek je značajan

Nakon nekoliko meseci studija medicine, profesor nam je podelio test. Bio sam uzoran student i brzo sam odgovorio na sva pitanja, osim poslednjeg: “Kako se zove naša čistačica?”

Predao sam test ne ispunivši poslednje pitanje. Pred kraj testa kolega  je upitao profesora da li će i poslednje pitanje uticati na ocenu.

“Naravno” odgovorio je profesor. “U životu ćete upoznati mnoge ljude. Svako od njih značajan je na svoj način. Svako zaslužuje vašu pažnju, makar mu namenili samo pozdrav i osmeh.”

Nikad nisam zaboravio tu lekciju, a i saznao sam čistačicino ime.

 

 

 

Pages:«1234567»