Oct 2, 2015 - Životne teme    Comments Off

Strah od nas samih

Nema tih vrata koja nas mogu zastititi od nas samih. Vec smo u problemu cim imamo potrebu za zakljucavanjem, za sigurnosnim vratima. U nama vlada strah koji nam oduzima energiju, gubimo se, postajemo podlozni situacijama koje karakterisemo kao lose po nas. Umesto da shvatimo situaciju kao izazov i iskustvo, priliku za novo saznanje, povlacimo se u svoje odaje i strepimo. Umesto da verujemo da mozemo ono sto ne mozemo, da budemo sigurni u svoje nesigurnosti i da ljubimo te svoje nesigurnosti-mi sebi dozvolimo zaziranje i povlacenje, zatvaranje  i strepnju od svojih senki i glasova… Dozvolimo sebi da zbog drugih afektivno reagujemo i time unistimo vrednosti koje u sebi iskonski nosimo…  Ono sto mozemo da uradimo jeste da se ipak bar malko trgnemo i odupremo ocekivanjima drugih, a okrenemo ocekivanjima svojim… da skinemo sve odore, lazne presvlake naseg bica onog iskrenog, neukaljanog,  stvarnog, ali da ne postanemo okrutni, neosetljivi i sebicni.

Da otkljucamo sva nasa vrata, da sva pretvaranja i laganja sebe i drugih okrenemo sebi u korist, ali tako da postanemo bolji, poverljiviji, da se stidljivost, opustenost, prirodnost vrate kao ljudske vrednosti…

Da se borba i taj strah protiv sopstvenog  ja vrati na pocasno mesto ljudskih vrednosti. Ono sto postoji unutar nas, naravno nema svoje ime, to je ono sto mi zaista jesmo, to je jezik duse a dusa je nasa jedina istina, ona razume nezamislivo!!!

” Iznutra se treba buditi da bi bili manje izazivani spolja. ”

1743586_729682030457739_2863364645651850503_n

Ana Zeremski

Jun 23, 2015 - Životne teme    Comments Off

Odgovornost

Nase oscilacije harmonije u zivotu donose nam mir i blagost, ali i strahove i odraze nas samih na fizickom planu. Ako nam je trenutno sve potaman, ne smemo pomisliti da se to podrazumeva, jer cim se nesto podrazumeva, mi stojimo u mestu- ne trudimo se, zaboravljamo, gubimo se u banalnosti i bezosecajnosti. Moramo imati na umu da se stalno treba preispitivati, da treba menjati sebe, a ne druge, da se iznutra treba buditi, jer ono sto je duboko unutar nas to je ono sto mi i jesmo.

Mozda proslost i buducnost ne postoje, ali postoji ono sto smo ucinili sebi i drugima, ono sto smo izgovorili sebi i drugima -dobro, ili lose, ne biram… Reci i dela u proslosti, mogu da nam oboje sadasnjost ili buducnost. Zato ne treba olako shvatati i podrazumevati zivotne odnose i situacije koje su tu, ili nam dolaze, vec kao oreol nositi onaj mali deo odgovornosti i ljudskosti u sebi.

Odgovornost ponasanjem, odgovornost mislima, cudna su to dela. Preispitajte se, moglo bi vas iznenaditi kako misli, zatim i dela boje i kreiraju nase zivote…

” Osecanja su jezik duse, a vasa dusa je vasa istina. Dusa razume ono sto je za um nezamislivo. ”

735034_10151183874512327_1147608199_n

Ana Zeremski

Jun 17, 2015 - Životne teme    Comments Off

Nas karakter, nase ponasanje

Eksplozivnost, ishitrenost… Cesto nam se desava da reagujemo prebrzo i izgovaramo stvari koje uopste ne mislimo i ne osecamo. Takvim ponasanjem povredjujemo i sebe i druge. Nas karakter nas moze zaslepiti, a to je rezultat naseg ponasanja, jer nase ponasanje moze sve da promeni. Menjajuci ponasanje, menjamo sve sto obelezava nas i nas zivot. Postati stalozenijii i osluskivati prvo sta se desava unutar nas, to se uci. A uciti, sazrevati i menjati se , to znaci raditi na sebi do u beskraj. To znaci postojati, podneti sebe, prihvatati svoje greske i shvatiti da nema niceg plemenitog u povredjivanju drugih. Mirnoca, stalozenost, ovladavanje samim sobom, to je ono sto ce ugusiti brzopletost i eksplozivnost nasih reakcija koje nam stvaraju i unose nemir u nas same i odnose sa drugim bicima.

Navika da se sputavaju i prociscavaju uzburkane misli, moze nam doneti harmoniju i zadovoljstvo. I zato kada sledeci put krenete da se nekome obracate nadmeno, povisenim tonom, sputajte to. Neka vam postane navika da stisavate buru u sebi, takva sitnica donece velike licne promene.

” Volecu svetlost jer mi pokazuje put. Ipak podnecu tamu jer mi pokazuje zvezde. ”

555134_386172038104854_442235258_n

Ana Zeremski

 

Apr 29, 2015 - zanimljivo    Comments Off

Pablo Neruda : Zabranjeno je…

” Zabranjeno je plakati, a da se nesto ne nauci, probuditi se u danu, a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sta ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kada ti je neophodno.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je stvarno stalo do tebe.

Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obavezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis necije oci i smeh, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu.

Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge, misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje, takodje i uzima.

Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s’ pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji.

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti… ”

427790_492090220821265_1317186358_n

Apr 21, 2015 - zanimljivo    Comments Off

Bora Stankovic

” Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli i danju i nocu. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne zivi; fenjer pomaze da bolje vidimo lica, predmete, sta se dogadja. On pomaze da odaberemo, nanizemo i svaku sitnicu povezemo u sliku, u pletivo; da u jednom zivotu otkrijemo sto drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reci, nema price u kojoj zivot dise, jeca ili se razliva od miline…”

526853_422885217807233_256847554_n

 

Apr 21, 2015 - Životne teme    Comments Off

Talasi harmonije

Mirnoca, talasi harmonije…nesto najlepse sto moze da nam se desi. Osecaj kada stvari polako dolaze na svoje mesto, nejasnoce i sukobi povezani sa prosloscu i buducnoscu resavaju se i prevazilaze sami sebe. Osecaj ciste radosti, to je onaj samo nama znan unutrasnji sjaj koji nista ne moze pomraciti…nevezan za nase mogucnosti i nase vecite igre prohteva i strasti svakodnevnog zivota i nepomirljivih razlicitosti.

Mi pripadamo tamo gde osecamo mir i gde nam uspeva sreca. Najvecu gresku pravimo kada potiskujemo srecu koja nam se nesebicno nudi,to je svaki put kada sebe na listi prioriteta ostavljamo po strani, samim tim sebe manje cenimo i volimo. Zato nam se ponekad desi onaj sjaj i trenutak ciste radosti koji nam donosi sitan sebicluk i onu cvrstinu kojom necemo povrediti druge, ali ce u nasem zivotu biti vazan korak da bismo dosegnuli licnu srecu i zadovoljstvo.

Unutrasnje promene dolaze same po sebi, tiho, spontano… to su poruke koje nam se pruzaju, a mi smo ti koji ce prepoznati pravi trenutak i videti da srecu trazimo na pogresnim mestima, da svugde zavirujemo samo ne u sebe. Postati svestan : ko sam, sta sam i gde sam, nauciti da se radujemo i uzivamo u onome sto imamo – to ce nam doneti novu vrstu ljubavi, novu snagu, nove motive i zanemaricemo svet koji nas je povredjivao.

Kada konacno prevazidjemo ocekivanja potapsana i podrzana ovim svetom, mozemo sebi reci : ” Ja sam u drugom svetu, gde je sve u savrsenom redu. Daleko od zivota punog obaveza, nemogucih zelja, patnje. Nemam nista i ja sam sve! ”

10734216_743874642371811_8178176912976942493_n

Ana Zeremski

 

Mar 7, 2015 - Životne teme    Comments Off

Nesto malo o ljubavi

Mladost je lepa sama po sebi. Godine brzo prolaze i ne pitaju za emocije. Tek kada stignemo u pozne dane postajemo malo setni, ali, ne i tuzni!!!

“Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami…”

Svako doba nosi svoju srecu, jer za srecu  i ljubav nikad nije kasnooo!

 

Jovan Ducic

Pesma zeni

Ti si moj trеnutak, i moj sеn, i sjajna
Moja rеč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lеpota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nеdostižna, nеma i dalеka —
Jеr jе san o srеći viši nеgo srеća.
Budi bеspovratna, kao mladost; nеka
Tvoja sеn i еho budu svе što sеća.

Srcе ima povеst u suzi što lеva;
U vеlikom bolu ljubav svoju mеtu;
Istina jе samo što duša prosnеva;
Poljubac jе susrеt najvеći na svеtu.

Od mog priviđеnja ti si cеla tkana,
Tvoj jе plašt sunčani od mog sna isprеdеn;
Ti bеšе misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i lеdеn,

A ti nе postojiš nit si postojala;
Rođеna u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jеr svе što ljubimo stvorili smo sami.

154518_729379673821308_5514178460154507505_n

 

Ana Zeremski

Feb 8, 2015 - Životne teme    Comments Off

Uvek vredni sebi i drugima

Ziveti u skladu sa sobom i okolinom, daje nam slobodu da kazemo da smo u miru sa nekim od zivotnih principa: saosecanje, samilost, skromnost, strpljenje, vrednoca, postenje. Sta vise pozeleti, nego da konacno shvatis da cenis ono sto imas, jer vrednost naseg postojanja nije u tome cime se bavimo i koliko ljudi na “polozaju” poznajemo, vec da smo isti i kada je pred nama ponor i kada  je pred nama ponos. U sadasnjem trenutku koji je jedini moguci zivot, pokusati ne potkradati i podcenjivati sebe i svoj zivot i naravno sve ono sto cini tvoje okruzenje. Truditi se da zaboravis proslost, nista ne ciniti za buducnost, vec sebe celog dati sadasnjem trenutku. I od proslosti i od buducnosti pomuti se um, pocinje kolebanje i vaganje zivotom, a to nije prava istina, jer covek treba da je srcem i razumom prisutan u sadasnjosti, ne valja sebi natovariti bespotrebna lutanja.

Nas unutrasnji zivot i sve sto je zivot van nas, neraskidiva je igra maste i stvarnosti. Ako budemo iskreni prema sebi i uspemo da probudimo tisinu koju smo godinama trazili, sigurno se vise necemo predavati praznom tugovanju i besmislu.

Rasiri ruke i zagrli ceo svet, budi u vremenu vecnosti, ucini ono sto mozes i ne prepustaj se nemocnom nadanju.

253137_10151145464979001_70000426_n

Ana Zeremski

 

Dec 17, 2014 - Životne teme    Comments Off

Kod mene sve prenoci…

Evo jedna nerazmisljajuca lista, ili ti tako zaboravljeni dnevnik…

10247428_729376067155002_9068303640816601402_n

 

Pa ja lepo kada zapocnem dan, ili noc… Ponekad ne znam sta pre biva, da li noc kada je dan, ili dan kada je noc…  Kada su moje oci u stanju da vide dusu umesto tela, tada su drugaciji moji ideali lepote  ovdasnjeg sveta…

 

Ana Zeremski

Dec 10, 2014 - Životne teme    Comments Off

Ljubav prema domu

Nas dom je mesto gde nasa dusa treba da uziva. Toplina, smirenost, pozitivna energija uticu na dom kao i  na nas same. Skromnost i ljubav prema svom domu prenesite na vas i na one koji zive sa vama na jedan plemenit nacin pun samopostovanja. Radite na sebi i svom domu, vodite racuna o njemu. Treba voleti i postovati svaki deo svog prostora, jer ono sto unesemo u dom i sto kruzi u njemu utice na to kako se osecamo mi i oni koji su sa nama.

” I zid ima usi, i plot ima oci. ”

Cudna stvar sta je u stanju da ucini energija medjusobnih odnosa u nasoj  kuci… Kako se odnosimo prema prostoru tako nam on i vraca. Prema tome budite pazljivi i brizno negujte svoj kutak. Hranite dom svojom dusom, cistite ga i odrzavajte.

Male promene i pomaci, ako vam je do sada bilo lose u svom okruzenju, vode velikim pobedama. Ozivite svoj dom i duh u njemu, pocnite od danas, sitne promene  i rituali stvorice pozitivne navike.  Kao podstrek neka vam posluzi prica  Branka Copica ” Jezeva kuca ” :  ” Kucico draga, slobodo moja!

Palato divna drvenog svoda,

kolevko meka lisnatog poda.

Ma kakav bio moj rodni prag

on mi je ipak mio i drag .

Prost je i skroman, ali je moj,

tu sam slobodan i gazda svoj. ”

529045_143526252485260_2008428981_n

Ana Zeremski

Pages:«1234567»