Dec 12, 2015 - Životne teme    Comments Off

Taman za nista, taman za sve

Eh da…. Ljubav nas oblikuje, bez nje nas nema… I kada izgubimo nekoga koga smo voleli, ili sama pomisao na to, sve nam govori da na kraju ostaje dubina ljubavi i zivota. Ona daleka spoznaja ostalih tragova gde se gubimo, gde mislimo da nas nema, a najblizi smo sebi. Vratim se sebi, spoznaja- i ljubav neiskvarena, istinska, bezuslovna- sve mi se to naizgled nudi, a stvarnost je. I jos mi daje ljubav: cistotu duse, jasnocu unutrasnjeg mira i spoljasnjih nemira i izazova….

Sve mi to cista ljubav daje… I jos mi daje: da me neki ljudi obraduju kada dodju, a neki kada odu…

Volite se, ljubite se, ne zanemarujte ljudskost, osvrnite se oko sebe, progledajte kroz prste.

Trudite se da nadjete nacin, da nadjete  pravi put… vasi koraci se jedino racunaju i zato pazite kojom linijom hodate i sta govorite, jer na korak ste od  misli i dela.

” Taman odrastem- ti podetinjis

Taman podetinjim- ti odrastes

Uvek mi bezis za jedno juce

Uvek si daleko za jedno sutra…”

380852_10152310182585545_1456468191_n

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Nov 14, 2015 - Životne teme    Comments Off

Kada tisina govori

Kada oslusnes sebe iskreno i duboko, shvatis onaj trenutak koji ti se odavno u mislima ponavlja, a mislis da ga ne prepoznajes. Onaj delic istine koji vodi tvoj zivot, dusa koja razume nezamislivo, one dvojnosti bez kojih zivota nema: ljubav bez strepnje, covek bez sebe, dan bez noci. Onaj osecaj kada mislis da si najdalje od sebe, jer po ko zna koji put ne cujes svoju tisinu i sta ti ona iskreno govori. Ono sto smo zapravo mi- to ne cujemo, ne osecamo, ne dozvoljavamo da nas promeni, ali osecaj ucaurenosti, dosadnog  jadikovanja i skrivanje od samih sebe- to je u redu, ubijanje u pojam to je sasvim u redu… Cujem sebe, ali ne smem da se javim- mi smo navikli tako i sebe i druge.

I kada padne noc, kada se svet umiri, u tisini cujem srecnu sebe i shvatam da mi je mnogo vaznije ko sam, nego sta sam i koju titulu zbog sveta nosim- jer ko smo: to je ona dobrota u svima nama, a sta smo: zbog okolnosti i situacija koje nam se namecu moramo takvi i biti.

” Svet je pun zaspale ljubavi.

Srecan je onaj u kome se ona probudi

i ko ume da je propusti,

ne iskvari, nego je ocuva zivom.

Taj u sebi nosi

istocnik unutrasnjeg blazenstva

i oko duhovnog otkrovenja;

srecu, da usreci ljude;

sjaj, da svetli drugima;

vecno strujanje i vecnu pesmu…”

1464598_556514174441193_1457179048_n

Ana Zeremski

 

 

 

Oct 11, 2015 - zanimljivo    Comments Off

Rabindranat Tagore

Zadrhtaću bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome životu,
u svetlosti udaljenog sveta.

Zaustavljajući se,
prepoznaću tvoje oči,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znaću da su pripadale
zaboravljenom sumraku
pređašnjeg života.

Reći ću:
čar tvog lica nije samo u tome,
u nju se utkala žarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.

_sp-sentimentalizam

Oct 2, 2015 - Životne teme    Comments Off

Strah od nas samih

Nema tih vrata koja nas mogu zastititi od nas samih. Vec smo u problemu cim imamo potrebu za zakljucavanjem, za sigurnosnim vratima. U nama vlada strah koji nam oduzima energiju, gubimo se, postajemo podlozni situacijama koje karakterisemo kao lose po nas. Umesto da shvatimo situaciju kao izazov i iskustvo, priliku za novo saznanje, povlacimo se u svoje odaje i strepimo. Umesto da verujemo da mozemo ono sto ne mozemo, da budemo sigurni u svoje nesigurnosti i da ljubimo te svoje nesigurnosti-mi sebi dozvolimo zaziranje i povlacenje, zatvaranje  i strepnju od svojih senki i glasova… Dozvolimo sebi da zbog drugih afektivno reagujemo i time unistimo vrednosti koje u sebi iskonski nosimo…  Ono sto mozemo da uradimo jeste da se ipak bar malko trgnemo i odupremo ocekivanjima drugih, a okrenemo ocekivanjima svojim… da skinemo sve odore, lazne presvlake naseg bica onog iskrenog, neukaljanog,  stvarnog, ali da ne postanemo okrutni, neosetljivi i sebicni.

Da otkljucamo sva nasa vrata, da sva pretvaranja i laganja sebe i drugih okrenemo sebi u korist, ali tako da postanemo bolji, poverljiviji, da se stidljivost, opustenost, prirodnost vrate kao ljudske vrednosti…

Da se borba i taj strah protiv sopstvenog  ja vrati na pocasno mesto ljudskih vrednosti. Ono sto postoji unutar nas, naravno nema svoje ime, to je ono sto mi zaista jesmo, to je jezik duse a dusa je nasa jedina istina, ona razume nezamislivo!!!

” Iznutra se treba buditi da bi bili manje izazivani spolja. ”

1743586_729682030457739_2863364645651850503_n

Ana Zeremski

Jun 23, 2015 - Životne teme    Comments Off

Odgovornost

Nase oscilacije harmonije u zivotu donose nam mir i blagost, ali i strahove i odraze nas samih na fizickom planu. Ako nam je trenutno sve potaman, ne smemo pomisliti da se to podrazumeva, jer cim se nesto podrazumeva, mi stojimo u mestu- ne trudimo se, zaboravljamo, gubimo se u banalnosti i bezosecajnosti. Moramo imati na umu da se stalno treba preispitivati, da treba menjati sebe, a ne druge, da se iznutra treba buditi, jer ono sto je duboko unutar nas to je ono sto mi i jesmo.

Mozda proslost i buducnost ne postoje, ali postoji ono sto smo ucinili sebi i drugima, ono sto smo izgovorili sebi i drugima -dobro, ili lose, ne biram… Reci i dela u proslosti, mogu da nam oboje sadasnjost ili buducnost. Zato ne treba olako shvatati i podrazumevati zivotne odnose i situacije koje su tu, ili nam dolaze, vec kao oreol nositi onaj mali deo odgovornosti i ljudskosti u sebi.

Odgovornost ponasanjem, odgovornost mislima, cudna su to dela. Preispitajte se, moglo bi vas iznenaditi kako misli, zatim i dela boje i kreiraju nase zivote…

” Osecanja su jezik duse, a vasa dusa je vasa istina. Dusa razume ono sto je za um nezamislivo. ”

735034_10151183874512327_1147608199_n

Ana Zeremski

Jun 17, 2015 - Životne teme    Comments Off

Nas karakter, nase ponasanje

Eksplozivnost, ishitrenost… Cesto nam se desava da reagujemo prebrzo i izgovaramo stvari koje uopste ne mislimo i ne osecamo. Takvim ponasanjem povredjujemo i sebe i druge. Nas karakter nas moze zaslepiti, a to je rezultat naseg ponasanja, jer nase ponasanje moze sve da promeni. Menjajuci ponasanje, menjamo sve sto obelezava nas i nas zivot. Postati stalozenijii i osluskivati prvo sta se desava unutar nas, to se uci. A uciti, sazrevati i menjati se , to znaci raditi na sebi do u beskraj. To znaci postojati, podneti sebe, prihvatati svoje greske i shvatiti da nema niceg plemenitog u povredjivanju drugih. Mirnoca, stalozenost, ovladavanje samim sobom, to je ono sto ce ugusiti brzopletost i eksplozivnost nasih reakcija koje nam stvaraju i unose nemir u nas same i odnose sa drugim bicima.

Navika da se sputavaju i prociscavaju uzburkane misli, moze nam doneti harmoniju i zadovoljstvo. I zato kada sledeci put krenete da se nekome obracate nadmeno, povisenim tonom, sputajte to. Neka vam postane navika da stisavate buru u sebi, takva sitnica donece velike licne promene.

” Volecu svetlost jer mi pokazuje put. Ipak podnecu tamu jer mi pokazuje zvezde. ”

555134_386172038104854_442235258_n

Ana Zeremski

 

Apr 29, 2015 - zanimljivo    Comments Off

Pablo Neruda : Zabranjeno je…

” Zabranjeno je plakati, a da se nesto ne nauci, probuditi se u danu, a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sta ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kada ti je neophodno.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je stvarno stalo do tebe.

Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obavezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis necije oci i smeh, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu.

Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge, misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje, takodje i uzima.

Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s’ pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji.

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti… ”

427790_492090220821265_1317186358_n

Apr 21, 2015 - zanimljivo    Comments Off

Bora Stankovic

” Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli i danju i nocu. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne zivi; fenjer pomaze da bolje vidimo lica, predmete, sta se dogadja. On pomaze da odaberemo, nanizemo i svaku sitnicu povezemo u sliku, u pletivo; da u jednom zivotu otkrijemo sto drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reci, nema price u kojoj zivot dise, jeca ili se razliva od miline…”

526853_422885217807233_256847554_n

 

Apr 21, 2015 - Životne teme    Comments Off

Talasi harmonije

Mirnoca, talasi harmonije…nesto najlepse sto moze da nam se desi. Osecaj kada stvari polako dolaze na svoje mesto, nejasnoce i sukobi povezani sa prosloscu i buducnoscu resavaju se i prevazilaze sami sebe. Osecaj ciste radosti, to je onaj samo nama znan unutrasnji sjaj koji nista ne moze pomraciti…nevezan za nase mogucnosti i nase vecite igre prohteva i strasti svakodnevnog zivota i nepomirljivih razlicitosti.

Mi pripadamo tamo gde osecamo mir i gde nam uspeva sreca. Najvecu gresku pravimo kada potiskujemo srecu koja nam se nesebicno nudi,to je svaki put kada sebe na listi prioriteta ostavljamo po strani, samim tim sebe manje cenimo i volimo. Zato nam se ponekad desi onaj sjaj i trenutak ciste radosti koji nam donosi sitan sebicluk i onu cvrstinu kojom necemo povrediti druge, ali ce u nasem zivotu biti vazan korak da bismo dosegnuli licnu srecu i zadovoljstvo.

Unutrasnje promene dolaze same po sebi, tiho, spontano… to su poruke koje nam se pruzaju, a mi smo ti koji ce prepoznati pravi trenutak i videti da srecu trazimo na pogresnim mestima, da svugde zavirujemo samo ne u sebe. Postati svestan : ko sam, sta sam i gde sam, nauciti da se radujemo i uzivamo u onome sto imamo – to ce nam doneti novu vrstu ljubavi, novu snagu, nove motive i zanemaricemo svet koji nas je povredjivao.

Kada konacno prevazidjemo ocekivanja potapsana i podrzana ovim svetom, mozemo sebi reci : ” Ja sam u drugom svetu, gde je sve u savrsenom redu. Daleko od zivota punog obaveza, nemogucih zelja, patnje. Nemam nista i ja sam sve! ”

10734216_743874642371811_8178176912976942493_n

Ana Zeremski

 

Mar 7, 2015 - Životne teme    Comments Off

Nesto malo o ljubavi

Mladost je lepa sama po sebi. Godine brzo prolaze i ne pitaju za emocije. Tek kada stignemo u pozne dane postajemo malo setni, ali, ne i tuzni!!!

“Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami…”

Svako doba nosi svoju srecu, jer za srecu  i ljubav nikad nije kasnooo!

 

Jovan Ducic

Pesma zeni

Ti si moj trеnutak, i moj sеn, i sjajna
Moja rеč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lеpota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nеdostižna, nеma i dalеka —
Jеr jе san o srеći viši nеgo srеća.
Budi bеspovratna, kao mladost; nеka
Tvoja sеn i еho budu svе što sеća.

Srcе ima povеst u suzi što lеva;
U vеlikom bolu ljubav svoju mеtu;
Istina jе samo što duša prosnеva;
Poljubac jе susrеt najvеći na svеtu.

Od mog priviđеnja ti si cеla tkana,
Tvoj jе plašt sunčani od mog sna isprеdеn;
Ti bеšе misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i lеdеn,

A ti nе postojiš nit si postojala;
Rođеna u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jеr svе što ljubimo stvorili smo sami.

154518_729379673821308_5514178460154507505_n

 

Ana Zeremski

Pages:«1234567»