Browsing "Životne teme"
Jun 9, 2017 - Životne teme    Comments Off

Obicni ljudi…

…najbolje se osecam medju jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim

svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznoznost,

s kojima mogu da se smejem, da kazem sve sto mislim,

ne plaseci se da ce me pogresno shvatiti.

Srecom, ima takvih ljudi, i

ja im se uvek  neobicno radujem…

18486028_1459553384083983_4600922713830737918_n

 

 

 

Jun 6, 2017 - Životne teme    Comments Off

O ravnodusnosti

…dok sam bio mlad, rastrzan razlicitim, cesto suprotnim mislima i osecanjima,

gonjen zeljama i strastima, zeleo sam da razgovaram sa ljudima,

ali niko tada nije hteo da se zaustavi i da me saslusa.

Danas, kada sam star, umoran i zeljan mnogo vise mira nego razgovora,

svi me zapitkuju nesto, hteli bi da znaju sta mislim i nameravam, kako gledam na svet

i ljude oko sebe.

I to njihovo ljubopitstvo muci me isto kao sto me je nekad bolela njihova ravnodusnost…

17458105_1237869322934338_6681936278334333949_n

 

May 29, 2017 - Životne teme    Comments Off

Snovi

Jos u detinjstvu udahnemo ljubav i milost i niko ne zna tacno gde i kada se na tim putevima milosti izgubimo.

Kazu: sami sebi krojimo oluje, nevreme i lose dane…

Sve tisi, bojazljivi otkucaji srca.

Ali ne, ne mirim se sa tim. Mozda srce ponekad sporije kuca, umorilo se, ali ona milost i dobrota tu su, nose nas kroz dane, godine. Malo utihnu, ali ne gube sjaj, jer sve godine i sva vremena iste snove nose: ceznja za vecnim, za trajanjem, za uznesenjem.

” Prati svoje snove i ostvari svoje ideje “.

16864060_10154330693047393_5385028458305237060_n

Ana Zeremski

 

 

Mar 25, 2017 - Životne teme    Comments Off

Pogled u sebe…

Gledao sam nocas u sebe….Divio se tako…

I ne bojim se prvi put…

Strasti sam imao… ali kao dah, prasina,

utihnule su zelje.

I opet nema me, nema nas.

A reklo bi se trazim mnogo.

Zudnju, strepnju.

A ja mislim ne trazim nista,

samo  nisam vise covek od juce, a sutra ne znam sta cu biti…

1512401_734904053268870_1822445293836288459_n

Ana Zeremski

 

Sep 10, 2016 - Životne teme    Comments Off

Sto siromasnih prijatelja…

Jedna od najgorih stvari koje se coveku mogu desiti kada ostvari uspeh, jeste gubitak saosecanja za ljude koji zive u besparici.

Znate kako se kaze ‘Biti bogat, a imati 100 siromasnih prijatelja, velika je nesreca.’

Saosecanje i ljubav nas oblikuju, bez toga nas nema, kao da ne postojimo. Jedino da se uvek, uvek trudimo i da ne zaboravljamo na ta dva dela svakog coveka, svakog bica, jer oni uvek ostavljaju tragove po kojima se mozemo vratiti da budemo dobri sebi i drugima. Saosecanje i ljubav daju nam onu detinju cistotu, neiskvarenost i jasnocu, sto je mnogo vrednije od materijalnog bogatstva.

Vazno je uvek preispitivati sebe, kopati po dubinama svoga bica i kada nam je najlepse i kada nam je najteze. Tada cemo naci misao koja povlaci delo, sto ce nam najiskrenije pomoci u razumevanju sebe i drugih; jer kada mislis na korak si od dela.

‘ Covek nije potpuno svestan pohlepe koja mu se krije u srcu dok ne cuje slatko zveckanje novca. ‘

10931095_866646143374713_2428731614029383250_n

Ana Zeremski

 

 

May 28, 2016 - Životne teme    Comments Off

Zivota trag

Divnih dana, i casova ima ….

Kada mi obe ruke stisnu srce i nazad ne daju…

Shvatam… pa onako, dalje moram.

Da je to zivota trag,

pocetak i kraj,

misli, osecanja….

Ma, na ljubavi sve pociva, i nema dana, nema noci…

Kada bi neko izbrisao gumicom rec ljubav, pa ja to ne mogu ni da zamislim,

sta bi od nas ostalo…

Prazne misli, pusti dani…

10359559_730038447088764_6096116543792729238_n

Dajem ti svoju ljubav, ali ne i svoje misli…

 

 

Ana Zeremski

 

 

 

 

May 15, 2016 - Životne teme    Comments Off

Sve manje ocekujem…

Cuvam tebe, a i svoje snove cuvam, nisam bez oba nista i nigde…

Da ne kazem niko.

U snovima srecem te, mirises na ljubav, na cisto , na leto…

Mirises na prolece, zimu, jesen i sve me na tebe podseca, eto…

Srela sam te dok sam u snovima budna setala i korake brojala danima, ali,

dan mi je doneo noc, nestao…

Sada mi vreme moze ispuniti svako i svasta,

a dusu.

Sta nam i ko dusu ispuniti moze…

12410557_545402425619552_814104813682527273_n

Ana Zeremski

 

Apr 1, 2016 - Životne teme    Comments Off

Ljubav i veceri lake

Cini mi se da me neces voleti,

da su mi leta kao usnule zime,

da su mi dani laki,

mozda,

noci duge, snovi prazni, dani prazni,

jedno davno ispunjeno vreme….

Sve neka mi se vrati, ili u beskraj produzi, nema tu teskih

nerazjasnjenih reci,

i sve mi na ljubav mirise,

na jednu zaspalu tajnu davnu…

Ili, sve manje

ili, sve vise ocekujem,

zaspala dusa u jednom danu.

 

10629780_536873856472409_6875446263281512218_n

” Svako i svasta nam moze ispuniti vreme

a sta nam i ko moze ispuniti dusu.”

 

Ana Zeremski

Dec 12, 2015 - Životne teme    Comments Off

Taman za nista, taman za sve

Eh da…. Ljubav nas oblikuje, bez nje nas nema… I kada izgubimo nekoga koga smo voleli, ili sama pomisao na to, sve nam govori da na kraju ostaje dubina ljubavi i zivota. Ona daleka spoznaja ostalih tragova gde se gubimo, gde mislimo da nas nema, a najblizi smo sebi. Vratim se sebi, spoznaja- i ljubav neiskvarena, istinska, bezuslovna- sve mi se to naizgled nudi, a stvarnost je. I jos mi daje ljubav: cistotu duse, jasnocu unutrasnjeg mira i spoljasnjih nemira i izazova….

Sve mi to cista ljubav daje… I jos mi daje: da me neki ljudi obraduju kada dodju, a neki kada odu…

Volite se, ljubite se, ne zanemarujte ljudskost, osvrnite se oko sebe, progledajte kroz prste.

Trudite se da nadjete nacin, da nadjete  pravi put… vasi koraci se jedino racunaju i zato pazite kojom linijom hodate i sta govorite, jer na korak ste od  misli i dela.

” Taman odrastem- ti podetinjis

Taman podetinjim- ti odrastes

Uvek mi bezis za jedno juce

Uvek si daleko za jedno sutra…”

380852_10152310182585545_1456468191_n

Ana Zeremski

 

 

 

 

 

Nov 14, 2015 - Životne teme    Comments Off

Kada tisina govori

Kada oslusnes sebe iskreno i duboko, shvatis onaj trenutak koji ti se odavno u mislima ponavlja, a mislis da ga ne prepoznajes. Onaj delic istine koji vodi tvoj zivot, dusa koja razume nezamislivo, one dvojnosti bez kojih zivota nema: ljubav bez strepnje, covek bez sebe, dan bez noci. Onaj osecaj kada mislis da si najdalje od sebe, jer po ko zna koji put ne cujes svoju tisinu i sta ti ona iskreno govori. Ono sto smo zapravo mi- to ne cujemo, ne osecamo, ne dozvoljavamo da nas promeni, ali osecaj ucaurenosti, dosadnog  jadikovanja i skrivanje od samih sebe- to je u redu, ubijanje u pojam to je sasvim u redu… Cujem sebe, ali ne smem da se javim- mi smo navikli tako i sebe i druge.

I kada padne noc, kada se svet umiri, u tisini cujem srecnu sebe i shvatam da mi je mnogo vaznije ko sam, nego sta sam i koju titulu zbog sveta nosim- jer ko smo: to je ona dobrota u svima nama, a sta smo: zbog okolnosti i situacija koje nam se namecu moramo takvi i biti.

” Svet je pun zaspale ljubavi.

Srecan je onaj u kome se ona probudi

i ko ume da je propusti,

ne iskvari, nego je ocuva zivom.

Taj u sebi nosi

istocnik unutrasnjeg blazenstva

i oko duhovnog otkrovenja;

srecu, da usreci ljude;

sjaj, da svetli drugima;

vecno strujanje i vecnu pesmu…”

1464598_556514174441193_1457179048_n

Ana Zeremski

 

 

 

Pages:12345»