18486028_1459553384083983_4600922713830737918_n

Obicni ljudi…

…najbolje se osecam medju jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznoznost, s kojima mogu da se smejem, da kazem sve sto mislim, ne plaseci se da ce me pogresno shvatiti. Srecom, ima takvih ljudi, i ja im se uvek  neobicno radujem…        

O ravnodusnosti

…dok sam bio mlad, rastrzan razlicitim, cesto suprotnim mislima i osecanjima, gonjen zeljama i strastima, zeleo sam da razgovaram sa ljudima, ali niko tada nije hteo da se zaustavi i da me saslusa. Danas, kada sam star, umoran i zeljan mnogo vise mira nego razgovora, svi me zapitkuju nesto, hteli bi da znaju sta mislim

Snovi

Jos u detinjstvu udahnemo ljubav i milost i niko ne zna tacno gde i kada se na tim putevima milosti izgubimo. Kazu: sami sebi krojimo oluje, nevreme i lose dane… Sve tisi, bojazljivi otkucaji srca. Ali ne, ne mirim se sa tim. Mozda srce ponekad sporije kuca, umorilo se, ali ona milost i dobrota tu

Pogled u sebe…

Gledao sam nocas u sebe….Divio se tako… I ne bojim se prvi put… Strasti sam imao… ali kao dah, prasina, utihnule su zelje. I opet nema me, nema nas. A reklo bi se trazim mnogo. Zudnju, strepnju. A ja mislim ne trazim nista, samo  nisam vise covek od juce, a sutra ne znam sta cu

Zivota trag

Divnih dana, i casova ima …. Kada mi obe ruke stisnu srce i nazad ne daju… Shvatam… pa onako, dalje moram. Da je to zivota trag, pocetak i kraj, misli, osecanja…. Ma, na ljubavi sve pociva, i nema dana, nema noci… Kada bi neko izbrisao gumicom rec ljubav, pa ja to ne mogu ni da

Da nam ljubav bude put

‘ Mozda je potrebno vratiti se na sam pocetak. Cuti prvobitnu rijec ljubav, dozivjeti je ponovo, istinski. Shvatiti je kao glavnog pokretaca svijeta. Da nam ljubav bude put i da se vise nikada ne izgubimo…. ‘ Ana Zeremski